уторак, 29. март 2011.

ELEMENTI KOJE POSMATRAČ SUĐENJA VREDNUJE PRILIKOM OCENJIVANJA UČINKA SUDIJE NA UTAKMICI

U nemalom broju slučajeva imao sam priliku da vidim sa koliko bojazni, kod nekih sudija je ta bojazan prerastala u jednu vrstu panike, sudija pristupao utakmici nakon saznanja da mu je za utakmicu koju sudi određen posmatrač suđenja. Nije bio redak slučaj da su neke sudije koje su sasvim dobro sudile utakmice koje su im bile poverene, na utakmici na kojoj su imali posmatrača suđenja, utakmicu sudili ispod svog renomea i objektivnog znanja kojeg su imali. Bojazan od ocene koju će sudija na utakmici dobiti prerasta svako racionalno ponašanje kod sudije. Ocena jeste bitna i u velikoj meri utiče na položaj kojeg će sudija na rang listi zauzeti, ali ocena je krajnji produkt do kojeg se dolazi sklapanjem velikog broja elemenata od strane posmatrača suđenja. Na takavo ponašanje sudije svakako da utiču dve stvari. Prva, nedostatak vere u sebe i svoje znanje i drugo, osnovno nepoznavanje elemenata koje posmatrač suđenja samerava prilikom ocene suđenja i sastavljanja izveštaja sa utakmice. Pitanje vere sudije u sebe i svoje znanje već je u nekoliko tekstova obrađivano tako da ovom prilikom želim nešto više da kažem o onom drugom faktoru tj. koji su to elementi koje posmatrač poput puzzle skalpa na jednoj utakmici i na osnovu kojih donosi vrednosti sud koji je na kraju oličen u oceni.

Za razliku od nekih ranijih vremena kada su sudije ocenjivane ocenama od 1 do 5, gde je ocena mogla da ide jedino još na pola ( 2,5 – 3,5 – 4,5 ) danas se sudije ocenjuju ocenama od 5 do 10 s tim da se u tom rasponu ocena koriste i decimalni brojevi u rasponu od 0,1 do 0,9. Koliko je ovakav vid ocenjivanja najsrećnije rešenje teško je ovom prilikom reći. Sigurno je da se ovakvom sistemu ocenjivanja sudija može staviti veliki broj zamerki, ali o tome neki drugi put. Ocena koju posmatrač suđenja daje sudiji za suđenje na jednoj utakmici mora imati jako uporiše u elementima koje posmatrač suđenja opisno daju u svom izveštaju. Ocena je forma a obrazloženja u izveštaju su suština. Koji su to elementi koji utiču na visinu ocene? To su:

  1. Ocena nivoa težine utakmice na kojoj sudija deli pravdu;
  2. Primena i interpretacija Pravila fudbalske igre. Ovde posmatrač posebno obraća pažnju na to kako sudija kontroliše utakmicu, kakav mu je taktički pristup i vođenje igre;
  3. Kontrola discipline na utakmici. Ovde posmatrač suđenja posebno obraća pažnju na ponašanje igrača, službenih lica na klupama;
  4. Kakvo je reagovanje sudije kod spornih ili pak incidentnih situacija koje su se destle na utakmici;
  5. Kakva je fizička pripremljenost sudije. Kod ovog elementa posmatrač suđenja ocenjuje postavljanje i kretanje sudije tokom trajanja utamice;
  6. Kakva je saradnja sudije sa sudijama pomoćnicima (kod utakmica gde postoji i četvrti sudija onda se ocenjuje i saradnja sudije i sa četvrtim sudijom);
  7. Ličnost sudije. Kod ovog elementa posmatrač suđenja zauzima stav o sudiji na osnovu sudijinog držanja i ponašanja kako tokom tako i pre i nakon završetka utakmice.

Što se tiče sudija pomoćnika posmatrač suđenja vrednuje sledeće elemente:

  1. Tačnost odluke za ofsajd i primena tehnike „sačekaj i vidi“;
  2. Postavljanje i kretanje;
  3. Kakva je koncentracija sudije pomoćnika i saradnja sa glavnim sudijom;
  4. Kakva je reakcija sudije pomoćnika kod prekršaja koji su se desili u njegovoj blizini;
  5. Kakva je kontrola sudije pomoćnika prilikom prekida igre.

Svaki sudija treba da zna da ne postoje drugi elementi koje posmatrač suđenja koristi za sameravanje sudijinog učinka na jednoj utakmici. Zbog toga svaki sudija treba da uvek i na svakom mestu ima u vidu gore pobrojane elemente jer na osnovu njih može i sam sameriti svoj učinak na utakmici koju je sudio.

Ono što sudije još treba da znaju jeste to da su posmatrači suđenja dužni svoje izveštaje da popunjavaju u skladu sa uputstvom o sastavljanju izveštaja posmatrača suđenja. U tom uputstvu su date određene smernice kojih se posmatrači moraju držati prilikom sastavljanja svog izveštaja. Od svih tih smernica datih u tom uputstvu za sudiju je najvažnije da zna sledeće:

  1. da se ocena 7,9 daje za suđenje kod kojeg je učinjena jedna ozbiljna greška dok je sve ostalo bilo za ocenu 8,3+;
  2. da se ocena 7.8 daje za suđenje kod kojeg je učinjena jedna ozbiljna greška dok je sve ostalo bilo za ocenu u intervalu od 8,0 do 8,2;
  3. da se ocene u intervalu od 7,5 do 7,7 daju sudiji za suđenje koje se može okarakterisati kao zadovoljavajuće ali kod kojeg se dosta toga treba popraviti;
  4. da se ocena veća od 8,4 daje sudiji kada je sudija doneo tačne i važne odluke koje se tiču rezultata utakmice kao i njenog daljeg toka, kao i da je primena disciplinskih mera bila primerena.

Ono što ipak ostaje kao jedna vrsta zapitanosti jeste to da se i ocena posmatrača suđenja bazira na subjektivnom osećaju tj. proceni isto onako kao što se kod sudije javlja osećaj, procena prilikom presuđivanja. Kako bilo da bilo posmatrač suđenja ima pred sobom elemente kojih se treba držati prilikom ocene sudije. Posmatrač suđenja nije nikakav bauk ili pak neko od koga treba zazirati. Ti elementi su dosta jasni i precizni. Ukoliko te elemente i sudija poznaje onda može i sam, dosta objektivno, oceniti sopstveni učinak na jednoj utakmici. Ovde ne govorim i nije mi namera da o tome išta kažem a što je vezano za zloupotrebu institucije koje se zove posmatrač suđenja. O tim nečasnim rabotama, kojih nažalost na utakmicama ima neka kažu oni koji se tim rabotama i zanimaju. Neka kažu onako po sopstvenoj savesti, normalno ako je imaju. Ako je nemaju neka im bog bude u pomoći.

Нема коментара:

Постави коментар