четвртак, 10. март 2011.

PSIHOLOGIJA I SUĐENJE

Iako na prvi pogled sport i psihologija nemaju dodirnih tačaka dublja njihova analiza pokazuje da koliko god to izgledalo čudno sport i psihologija idu ruku pod ruku. Primeri iz prakse u velikoj meri potvrđuju ovu konstataciju. Poznavanje psihologije pojedinca može u velikoj meri biti od pomoći svakome ko se spotrom bavi na bilo koji način. Fudbal sigurno po tom pitanju zauzima jedno od centralnih mesta. Nije redak slučaj da fudbalski klubovi angažuju psihologe u cilju provere psihološkog stanja i profila svojih igrača. Na osnovu rezultata psiho-testova uprava kluba i trener, pored ostalok, koncipiraju svoj dalji rad. Kada su u pitanju fudbalske sudije onda se bez ikakve apologetike može reći da je poznavanje psihologije od izuzetnog značaja za jednog fudbalskog sudiju. Taj, neko će reći novi zahtev koji se pred sudije postavlja, fudbalskom sudiji može biti od neprocenjive koristi prilikom deljenja pravde na jednoj fudbalskoj utakmici. Poznavanje psihologije fudbalskom sudiji omogućava da putem posmatranja i zapažanja kako igrača - pre i tokom utakmice tako i ljudi iz uprave pa i samih navijača predvidi određena ponašanja pojedinca ili pak grupe što otvara prostor za preventivno delovanje kako bi se izbegle neželjene posledice. Upravo iz tog razloga pitanje elementarnog poznavanja psihologije pojedinca od strane fudbalskog sudije zavređuje pažnju da se u kratkim crtama o njemu nešto više kaže.

Najgrublje rečeno psihologija je nauka o ponašanju pojedinca. Detaljnija definicija ove naučne discipline kaže da se psihologija bavi proučavanjem, objašnjavanjem i predviđanjem ponašanja, razmišljanjem, osećanjima, motivacijama ljudskih odnosa i njihovih potencijala. Upravo kada ovako široku definiciju psihologije sagledamo sa svim njenim elementima, uvažavajući sam pojam fudbalske igre i iz čega se ona sastoji, onda se nameće samo po sebi zašto je bar elementarno poznavanje psihologije važno za fudbalskog sudiju. Često puta samo imali prilike da na utakmicama, bez obzira kog su ranga takmičenja, vidimo, histerične, nervozne, ishitrene, nesmotrene, van rezonske postupke fudbalera ili pak nekih drugih aktera koji utakmicu počinju da usmeravaju u jednom drugom, neželjenom pravcu. U takvim situacijama položaj sudije se usložnjava i počinje da biva obojen velikim neprijatnostima i problemima. Nakon takvih reakcija i toka stvari uvek se zapitamo: Zašto? Upravo tako koncipirano pitanje od strane sudije je pogrešno. Odgovor na to pitanje ne treba da da fudbalski sudija već ljudi koji se bave psihologijom ali ono što fudbalski sudija treba da uradi jeste da prepozna u igračima ili pak drugim akterima one elemente koji mogu proizvesti negativnu posedicu na jednoj utakmici. To prepoznavanje će sudiji pomoći da može u velikoj meri predvideti reakciju osobe koja te elemente u sebi nosi. Tako npr. često se dešava da igrač u jednu utakmicu uđe nervozan. Mnogi faktori su mogli da doprinesu toj nervozi počevši od porodice pa do društva. Na sudiji je da takvo stanje prepozna jer nervozni igrači mogu tokom utakmice napraviti sijaset poteza i postupaka koji mogu direktno uticati na sam tok utakmice. Umesto teoretskog objašnjavanja značaja poznavanja psihologije najbolje je da se o tom značaju kaže konkretno kroz primer iz prakse. Najsvežiji primer jeste utakmica Lige šampiona između Barselone i Arsenala. Videlo se golim okom da je Van Persi u meč ušao vidno nervozan. Šta je bio uzrok te nervoz teško je reći, jer je stvar lične prirode ali da je taj igrač nervozu preneo na teren to je bilo više nego evidentno. Usledilo je jedno koškanje u kojem je Abidal uhvatio Van Persia za vrat to sudija Busaka kao ni njegovi pomoćnici nisu videli. Sam potez Abidala je još više pojačao nervozu kod Van Persia, ne samo što je pojačao nervozu nego je razvio još jedan osećaj - osećaj ratobornosti, što je dovelo do toga da je već u narednom napadu taj igrač dobio žuti karton zbog nesportskog starta nad igračem Barselone a kasnije je dobio drugi žuti karton tj. zaradio je isključenje zbog krajnje smešnog poteza, šutiranja lopte nakon sudijinog zvižduka (Nervozni igrači traže način kako da iz sebe izbace tu nervozu. Jedan od tih načina jeste i snažno šutiranje lopte nakon prekida igre). Cela situacija se mogla izbeći da je sudija Busaka prepoznao Van Persievu nervozu jer da ju je prepoznao Abidal bi dobio žuti karton zbog hvatanja za vrat tog igrača što bi direktan bio signal Van Persiu da sudija sve vidi i da ga štiti. Taj osećaj kojeg nervozni igrači imaju da su se svi urotili protiv njih definiše i ponašanje igrača na utakmici. Na nervozno ponašanje Van Persia imali smo nervoznu reakciju sudije Busake. Epilog svega toga nije ni mogao biti drugačiji od onoga koji je bio. Iz ovog primera se sasvim jasno vidi koliko je važno da sudija sem što deli fudbalsku pravdu mora biti i dobar poznavalac ljudi i njihovih ponašanja.

Snimanje stanja kao priprema za jednu utakmicu za sudiju ne počinje na samom početku utakmice, ako sudija počne tada da snima situaciju biće kasno. Snimanje stanja počinje dolaskom sudije na teren-stadion. Sudija treba da posmatra i opaža, ne da gleda jer gledanjem neće ništa videti, igrače obeju ekipa kako se ponašaju i drže pre početka utakmice, kako se ponašaju tokom zagrevanja, kako dočekuju izlazak na teren pred sam početak utakmice, treba da posmatra ponašanje ljudi iz uprave kluba koji su prisutni na utakmici, treba da posmatra ponašanje i reakciju gledalaca. Ljudi nesvesno pokazuju svoja unutrašnja osećanja i stanja. Navešću samo neke od mogućih reakcija koje sudija pre početka utakmice može da opazi kod igrača: skakutanje u mestu, nemirni pokreti donjim i gornjim ekstremitetima, izrazita spolja ničim izazvana gestikulacija-mimika na licu, nemirno isčekivanje početka utakmice, neartikulisani glasovi, skretanja pogleda, grickanje noktiju, razdražljivost spram saigrača-publike-igrača suparničkog tima, psovanje i preglasno govorenje itd. Svi ovi elementi su u najvećoj meri neoboriv dokaz da je igrač nervozan pred utakmicu i da zbog toga, upravo na tog igrača treba obratiti posebnu pažnju. Na osnovu svega onoga što sudija opazi pre početka utakmice dovešće ga u situaciju da može biti uvek korak ispred nemilih ili neprijatnih događaja koji se mogu odigrati kao posledica psihološkog stanja igrača na utakmici koja mu je poverena na suđenje. Nije lako biti fudbalski sudija.

Нема коментара:

Постави коментар