понедељак, 10. октобар 2011.

ИЗ ИСТОРИЈЕ РАЗВОЈА СУДИЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Давне 1918 године,  22. октобра основан је судијски колегијум као аутономно тело Хрватског спортског савеза, састављено од три члана. За председника изабран је професор Милан Граф, а чланови колегијума су били Павао Каудерс и др Мирко Пандаковић. Са оснивачке седнице упућен је допис свим заинтересованим спортистима да се пријаве за полагање судијског испита. Тада је закључено да професионални тренери не могу бити судије.

Оснивачка скупштина Југословенског ногометног савеза одржана је 15. априла 1919. године. За председника првог управног одбора ЈНС-а изабран је Хинко Вирт, иначе именовани фудбалски судија.

Истовремено је основан и Збор ногометних судија Југославије, као аутономна организација ЈНС. Постојећи судијски колегијум прерастао је у руководство Збора. Одмах је формирано испитно повереништво које је појачало активност за добијање нових чланова.

Збор ногометних судија Југославије креиран је као аутономни орган Југословенског ногометног савеза.

Међународна фудбалска федерација ФИФА је 21. октобра 1922. године регистровала интернационалне судије које су препоручили Фудбалски савези Француске, Немачке, Холандије, Југославије, Норвешке, Швајцарске и Данске. Први наши интернационалци су били др Мирко Пандаковић, Павао Каудерс, Адолф Пик, Миливој Секулић, Јанко Јустин, Вилим Бркић, Мирослав Лихтенберг (сви из Загреба) и инжињер Мутимир Коџић из Београда. После је ФИФА ограничила број интернационалних судија на пет, односно седам из сваког националног савеза.

Судијска организација је тада била аутономна и стручно осамостаљена, јер су се у њеном руководству налазили људи који су истовремено били и чланови руководства Југословенског ногометног савеза: Хинко Вирт је био први председник, после њега је на ту функцију изабран др Мирко Пандаковић. После преношења седишта ЈНС из Загреба у Београд настале су размирице, па су на петнаестој редовној скупштини ЈНС донета одлука да се одбори за делегирање судија пренесу у састав ЈНС и фудбалских подсавеза. Главна скупштина ЈНС 18. децембра 1933. године донела је одлуку да се Збору врати аутономија. Неспоразуми су продубљени пред главну скупштину ЈНС 24. фебруара 1935. године поново је покренуто питање аутономије судија. Са 306 гласова за и 124 гласова против укинута је аутономија и судије подвргнуте под непосрдну контролу Савеза и подсавеза. Као последица настало је раслојавање и осипање судија.

Први судијски одбор при ЈНС сачињавали су: Влада Горањић, Драгослав Костић, Илија Паранос, Данило Коларић и Васа Стефановић и посојао је све до 1. октобра 1939. године, када је основан Врховни ногометни савез Југославије и као његови чланови формирани Српски лоптачки савез, Хрватски ногометни савез и Словеначки ногометни савез. Судијски одбор Врховног ногометног савеза сачињавали су председници судијских одбора три поменута савеза. За разлику од српског лоптачког савеза, хрватски ногометни савез формирао је Збор ногометних судаца као аутономни орган.

Борба за аутономију је потресла судијску организацију у целини. Један број угледних и заслужних чланова заувек је напустио редове фудбалских судија. Требало је доста времена да се освеже кадрови и придобију нови, млађи људи.

Непосредно пред други светки рат у редове фудбалских судија ступио је већи број истакнутих спортских радника и личности са кредибилитетом, чија су напредна стремљења омогућила да се судијска организација кадровски освежи и ојача. Након другог светског рата ти кадрови су били окосница основних судијских организација.

У оквиру Фискултурног савеза Југославије образован је Фудбалски одбор, а унутар њега Судијска комисија. Таква подела извршена је и у републикама, и у већим спортским центрима формирани су зборови судија.

Судијским правилником уведена је категоризација судија: савезна, републичка, прва и друга категорија. То је био јединствен правилник за све судије, без обзира којој су спортској  грани припадали. Оснивачка скупштина Збора фудбалских судија Југославије увела је и пету категорију која је имала сва обележја привремености. Већ 1956. године ови чланови судијске организације добиле су назив подсавезне судије првог и другог разреда. Статутом и општим правилником СФСЈ од 3. јула 1971. године обе категорије претворене су у једну – судију подручја – општине,  а Статутом од 27. априла 1974. године задржан је назив судије подручја, да би Статутом од 21. априла 1979. године утврђен назив «судија». Од тада су се арбитри разврставали у следеће категорије: привремени судија, затим судија, републички судија и савезни судија. Након распада СФРЈ и осамостаљивања Црне Горе судије у Србији су разврстане у четири категорије и то: привремене судије, судије III категорије, судије II категорије и судије I категорије.

Потпуна самосталност судијској организацији враћена је на оснивачкој скупштини Збора фудбалских судија Југославије 11. децембра 1948. године. Ту је донешена одлука да је Збор судија стручна, осамостаљена организација, а истовремено и посебна целина. Самосталност се огледала у томе да су саме судије бирале своје руководства, обављале категоризацију, селектирање, делегирање, контролу и кажњавање. Тада конципирана судијска организација је са мањим статутарним изменама је функционисала све до 1988. године када је укинута самосталност судијској организацији.

Прве републичке судије проглашене су 1946. године и они су – до именовања савезних – водили утакмице Прве савезне лиге. На предлог Збора ФСЈ је 1948. године именовао десеторицу савезних арбитара: Барјактаревић Љубишу, Карио Монија, Лемешић Леа, Матанчић Марјана, Минарић Антуна, Петрић Фрању, Подупски Миленка, Поповић Мику, Ракић Радослава и Вишњић Бранка.

Прва редовна годишња скупштина Савеза фудбалских судија Југославије (тада је Збор променио име у Савез) Одржана 24. и 25. фебруара 1951. године и имала велики значај за даљи развој и успон судијске организације.

Именовани су и нови савезни арбитри који су до тада имали звање републички судија: Милиновић Мија, Мркобрад Петар, Николић Милан, Нинковић Коста, Стефановић Васа, Стефановић Сретен, Штер Виктор и Влајић Живота. Новим општим правилником СФСЈ предвиђено је да се звање судије савезне категорије може стећи само испитом.

Идејно – васпитни рад у судијској оранизацији полазио је од начела до чистог моралног и карактерног лика, поштовање етичких принципа који име фудбалског арбитра везује за часно име судије уопште, представљају услов без којег се не може замислити добро, исправно и непристрасно дељење фудбалске правде. Судијска организација је стално водила битку за подизање угледа фудбалског судије, за боље и складније односе, за стварање атмосфере поверења и међусобног разумевања.

Унапређење стручног рада стално се кретало узлазном линијом. Кроз активност Стручног савета путем састанака, семинара, контроле суђења, провере теоријске и физичке спремности, издавањем Правила фудбалске игре, стручне литературе и билтена «Фудбалски судија», знатно је подизан стручни и теоријски ниво чланова судијске организације.

Први часопис (касније Билтен) «Фудбалски судија» изашао је у септембру 1949. године и са мањим прекидима је излазио до 1990. године. Овај часопис је имао значајну улогу  у едуковању судија и унапређењу суђења уопште.

Извор: Коришћен материјал са сајта УФС ФСБ 

Нема коментара:

Постави коментар