уторак, 18. октобар 2011.

Dragi prijatelji,

Navršilo se tačno godinu dana od kad je ovaj blog počeo da živi. Prvi članak na blogu je objavljen 19. oktobra 2010. godine. U ovakvim situacijama red je da se nešto kaže o proteklom periodu. Kad sam se odlučio da pokrenem ovaj blog duboko sam bio zapitan koliko će on zapravo naići na razumevanje kod ljudi koji su fudbalske sudije, i to ne samo kod onih koji su fudbalske sudije, već i kod onih koji se na bilo koji način bave fudbalom. Posle godinu dana ta zapitanost je nestala. Broj vaših poseta i komentara je najbolji dokaz zašto je ta, prvobitna bojazan nestala. Zbog toga vam dugujem jedno veliko hvala.

Nekolicina, meni dragih ljudi koji znaju za ovaj moj poduhvat su me pitali; Šta me je motivisalo da pokrenem ovaj blog? Odgovor je vrlo jednostavan. Nekada je na ovim našim prostorima izlazio bilten koji se zvao „Fudbalski sudija“. Bila je to publikacija koja je izlazila četiri puta godišnje i u kojoj su svoja znanja i iskustvo kroz pisanu reč pretakali Milivoje Gugulović, Konstantin Zečević, Marijan Rauš, Života Vlajić, Vlado Tauzes, Stjepan Glavina i mnogi drugi vrsni delioci fudbalske pravde. U tom biltenu su se mogli pročitati više nego odlični članci iz oblasti tumačenja PFI koji su izašli iz pera Zorana Miškovića, instruktora FIFA. Bilo je u tom biltenu i šaljivih strana na kojima su pričane i prepričavane anegdote mnogih fudbalskih sudija. Jednom rečju, bio je to bilten koji je bio obavezna, ali draga edukativna literatura za svakog fudbalskog sudiju. Prosto je bilo nezamislivo da budete fudbalski sudija a da u svojim rukama nemate tu publikaciju. Taj bilten je prestao da izlazi davne 1990. godine i od onda, pa sve evo do danas na našim prostorima postoji jedna vrsta „edukativnog vakuma“ kad je u pitanju sve ono što je vezano za sudije i suđenje a nisu PFI i njihovo tumačenje. Ovaj blog nema, i nije imao ništa drugo u planu nego da bar delimično popuni taj „edukativni vakum“ kad su u pitanju sudije i suđenje. Kao što ste mogli videti, svi vi koji ste posetili ovaj blog, postoji veliki broj interesantnih tema koje su bliske sudijama, koje su itekako vezane za suđenje, a koje se ne nalaze u PFI niti u njihovom tumačenju. Želja mi je bila da te i takve teme približim sudijama onoliko koliko je to bilo moguće. Da im približim a sve s ciljem da budu što bolje sudije. S druge strane želeo sam da iskoristim i dostignuća iz oblasti razvoja komunakacionih sistema i da na jedan savremen način sve ono što je važno učinim dostupnim sudijam kroz grafičke prikaze, animacije i video klipove. Na kraju želeo sam da kroz vaše komentare čujem šta mislite o nekim pitanjima, da čujem vašu reč kako bi u međusobnoj interakciji mišljenja došli do najboljih saznanja i spoznaja. Ovaj blog je bio i ostao otvoren za sve ljude dobre volje. Ukoliko neko od vas ima želju i potrebu da kaže nešto o nekoj temi koja mu se učini interesantnom i bitnom znajte da vam ovaj blog otvara i tu mogućnost. Uključite se slobodno i bez bojazni. Ali isto tako nemojte se ustručavati i od kritike. Svaka dobronamerna kritika koja ima za rezultat poboljšanje kvaliteta sadržaja na ovom blogu biće oberučke dočekana jer po onoj narodnoj, svaka greška se najbolje vidi tuđim očima. Ono što mi je posebno drago je to da je ovaj blog rado čitan ne samo u Srbiji, nego i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji ali i šire. Veliki broj poseta iz ovih zemalja u meni je uvek izazivao osećaj zadovoljstva. Zbog toga koristim priliku da se i posetiocima koji dolaze iz tih i drugih zemalja iskreno zahvalim.

Posle svega jedno je sigurno a to je da blog „Fudbalski sudija“ ne bi bio to što jeste da nije bilo svih vas koji ste ga u zaista velikom broju posećivali a kroz posete i podržali. Zahvaljujući vama ovaj blog je izašao, na moje veliko zadovoljstvo, iz okvira anonimnosti. Iako ga nisam javno reklamirao on je postao delić prostora koji se rado posećuje, delić prostora u koji mnoge sudije rado dolaze. To svakako raduje, ali i obavezuje. Zbog toga ću  pokušati, naravno uz vašu pomoć, da ovaj blog u narednom periodu učinim još boljim i sadržajnijim i da ga u jednoj bliskoj budućnosti pretočim u sajt što će otvoriti još više mogućnosti. Pojedinac može mnogo, ali zajedno možemo mnogo više. Na kraju dragi moji upućujem vam još jedno veliko, od srca hvala!

Нема коментара:

Постави коментар