петак, 28. октобар 2011.

HAJKA NA SUDIJE!

Nema veze sa suđenjem, ima veze sa sudijama

Da se sudije kod nas prozivaju zbog načina na koji obavljaju posao na našim terenima je nešto na šta smo uveliko navikli. Skoro svakodnevno osvanjuju saopštenja klubova o navodnim krađama sudija koji su utakmicu tom klubu sudili. Izriču se konstatacije, kvalifikacije bez ikakve zdrave logike i svesti o težini izgovorene reči. Neko će s pravom reći kakvo društvo, takvi i klubovi. Međutim, ono što se dogodilo nakon utakmice osmine finala Kupa Srbije između Inđije i Vojvodine prelazi svaku granicu pristojnosti.

O čemu se zapravo radi? FK „Inđija“ je nakon pomenute utakmice izdala saopštenje u kojem je istakla da je sudijska ekipa sa te utakmice, Vlado Glođović, Branko Pavlović, Zoran Mićanović i Novak Simović, odbila da se odrekne dela honorara za učešće u humanitarnoj akciji „Borba za bebe“. Ljudima iz FK „Inđija“ to nije bilo dovoljno pa su u saopštenju otišli korak dalje, prešli su na teren privatnosti, te su u javnost izneli i podatak gde sudije rade i kako zarađuju duple dnevnice. Uzgred nije propušteno da se napomene kako oni takvu odluku sudija ne razumeju, kako su zgraženi takvim činom, dali su sebi za pravo da postave pitanje morala pomenutih sudija zbog takve odluke. Jednom rečju sudijska ekipa je izložena javnoj osudi, stavljena na stub srama. To saopštenje su mediji preneli, kako pisani tako i elektronski, i istom dali veliki publicitet, normalno s negativnom konotacijom. Šta je motivisalo ljude iz FK „Inđija“ na ovakav potez teško da iko može razumeti sem njih samih, ali svakako da sve to što je kroz ovo saopštenje izazvalo takvu medijsku pažnju zaslužuje da se do kraja rasvetli. Prvo, utakmica osmine finala Kupa Srbije je zvanična utakmica u organizaciji FSS te stoga na toj utakmici se mogu sprovoditi akcije, bile one humanitarne ili ne, koje odobri i na njih da saglasnost FSS. S obzirom da se FSS po pitanju humanitarne akcije „Borba za bebe“ do sada nije oglasio u smislu učešća njegovih zvaničnika u toj akciji, takva vrsta informacije ne postoji na zvaničnom sajtu FSS, niko nema pravo da uzurpira ono što je u nadležnosti ljudi iz srpske kuće fudbala. FK „Inđija“ u ovom slučaju je mogla da se uključi u ovu humanitarnu akciju kroz uplatu prihoda od prodaje karata ili na neki drugi način, ali nikako da traži od zvaničnih lica FSS na utakmici sa Vojvodinom, sudije i delegat jesu zvanična lica, da se odreknu dela svog honorara. Kada bi se tako nešto odomaćilo onda bi imali pravu poplavu raznih humanitranih akcija, bilo one opravdane ili ne, koje bi klubovi ili lokalne samouprave ili razne NVO organizovali i po tom osnovu tražili da se sudije, delegati, posmatrači suđenja odreknu svog honorara. Kad su svojevremeno FIFA i UEFA organizovali akciju pod nazivom „Stop rasizmu u fudbalu“ ona se sprovodila isključivo na utakmicama koje su se odigravale pod okriljem ove dve kuće fudbala. Nacinalni fudbalski savezi su mogli, ali nisu morali, da se priključe toj akciji u okviru takmičenja koje oni oragnizuju. Ono što se sudijama može zameriti kad je u pitanju utakmica između Inđije i Vojvodine jeste to da su pre početka utakmice obukli majice na kojima je bio ispisan naziv humanitarne akcije „Borba za bebe“. Svakako da tako nešto nisu trebali da urade jer se FSS, svojom odlukom, nije uključio u tu akciju a oni su bili na utakmici koja je u nadležnosti FSS. Ako to imamo u vidu onda se može sasvim jasno zaključiti da je FK „Inđija“ prekoračila svoje ovlašćenje i prigrabila za sebe nešto što joj ne pripada. Druga je stvar da je ovaj klub organizovao humanitarnu utakmicu u svrhu uključivanja u već pomenutu akciju, međutim to nije bio slučaj. Stavljanje sudijske ekipe zbog toga na stub srama je nedopustivo i skandalozno svakako da zaslužuje reakciju FSS. Drugo, svaka humanitarna akcija je bazirana na dobrovoljnoj osnovi. Stvar je pojedinca da li hoće, ili neće da se uključi u tu akciju. Humanitarna akcija „Borba za bebe“, za koju lično smatram da je bila potreba i da ima itekako smisla što je pokrenuta, nije imperativnog karaktera pa stoga se niko ne može prozivati ili satanizovati zbog toga što ne želi da učestvuje u njoj. Stvar je pojedinca koliko oseća takvu akciju i koliko saoseća sa onima za koje se takva akcija sporovdi. Ovo pitanje spada u domen razvijenosti ljudske svesti. Postoji još jedna stvar koja može biti veoma interesantna a to je pitanje; Da li su sudije, koje su u saopštenju FK „Inđija“ tako bezobzirno prozvane možda, već učestvovale u humanitranoj akciji o kojoj je reč. Zatim, možda sudije nisu želele da njihovo učešće u humanitarnoj akciji „Borba za bebe“ ide preko FK „Inđija“ već imaju nameru da preko nekog drugog, ili možda samostalno da učestvuju u njoj.

Posle svega jedno je sigurno a to je da je trebalo mnogo toga proveriti pre nego što je jedno takvo saopštenje izneto u javnost. Ovako stiče se utisak o jednoj krajnje neprimerenoj, čak i brutalnoj, hajci koja je povedena prema četovrici sudija koji su bili na utakmici između Inđije i Vojvodine. S obzirom da je reč izgovorena i da ta reč, po onoj Andrićevoj misli, nije ostala na mestu već se valjala i bivala sve veća i veća, otišla u etar onda bi zbog svega toga ljudi iz FK „Inđija“ morali da budu spremni da se suoče sa svim eventualnim posledicama, tako i na taj način, javno izgovorene reči.

Нема коментара:

Постави коментар