недеља, 02. октобар 2011.

ODLIČNI JOVANETIĆ

Ne ukazije se baš često prilika kod nas da se jedno suđenje analizira sa aspekta primera kako ono treba da izgleda u svim segmentima; počevši od primene PFI preko njihove interpretacije i primene disciplinskih mera do samog stila suđenja i potrebnog autoriteta. Jednom rečju, primer kvalitetnog i dobrog suđenja. Upravo takav jedan primer, bar po meni, jeste suđenje Boška Jovanetića, na derbiju 7. kola Jelen Super lige između Vojvodine i Partizana.

Boško Jovanetić
Krenimo redom. Zbog istorije susreta između ova dva kluba sama utakmica je u sebi krila latentnu opasnost da na njoj može da dođe do neželjenih scena kako na terenu, tako i na tribinama. S druge strane bilo je više nego primetno, kako pre utakmice tako i tokom nje,  da je kod igrača Vojvodine bila prisutna nervoza više nego što je to uobičajeno. Ta dva preteća elementa sudija Jovanetić je, očigledno dobro pripremivši se za utakmicu, detektovao pa je shodno tome i svoj stil suđenja prilagodio tim, na oko, ne baš vidljivim elementima. Svojim kretanjem na utakmici, mada je bilo primetno da ne voli baš trčanje u nazad, bio je uvek blizu mesta događaja na taj način neostavljajući ni trunku mogućnosti da igrači oba tima posumnjaju u ispravnost njegovih odluka. Kriterijum suđenja mu je bio ujednačen bez obzira o kom delu terena se radi, bez obzira na to koji tim je u pitanju. Zbog toga se stekao utisak da je sudija Jovanetić, bio nenametljiv jedva primetan na terenu. U pojedinim trenucima utakmice, od kojih su neki bili ispostaviće se ključni, Jovanetić je demonstrirao maksimalnu sigurnost i stabilnost. Radi se o drugom pogotku Partizana kada je posle trapave i nespretne  intervencije defanzivca  Vojvodine Mojsova, isti pao pokušavajući u tom padu da prikaže da je nad njim bio načinjen prekršaj. Sasvim se jasno videlo da je Mojsov, sam pao – sapleo sam sebe i da mesta za dosuđivanje prekršaja nije bilo. To je Jovanetić, odlično uočio. Te i mnoge druge odluke ovog sudije, kao što je pokušaj napadača Vojvodine Stevanovića, da u 27. minutu utakmice "iscenira" prekršaj za najstrožu kaznu- za šta je sasvim opravdano kažnjen disciplinckom merom -opomena, ili u 60. minutu pad napadača Vojvodine Bojovića u kaznenom prostoru Partizana kada je isti igrač neopravdano tražio kazneni udarac, su pokazale sa koliko autoriteta je sudija Jovanetić vodio utakmicu. Dosledno se pridržavajući PFI i UEFA instrukcija Jovanetić nije padao na „jeftine fazone“ odbranbenih igrača Partizana u vezi odugovlačenja igre. Tu je bio neumoljiv jasno pokazujući na taj način da se takvo nesportsko ponašanje neće tolerisati. Ovde svakako treba dodati i izrečenu disciplinsku meru – opomena napadaču Partizana Baboviću kad je isti pokušao da sam deli pravdu. Za taj pokušaj Babović je od sudije Jovanetića sasvim ispravno zaradio gore pomenutu discilpinsu meru. Sudija Jovanetić, je u svim situacijama preventivno delovao, jedna od ključnih zadataka sudije je upravo taj elemenat, što je rezultiralo time da su se njegove odluke na terenu poštovale. Ovde treba istaći situaciju iz prvog poluvremena kada je defanzivac Vojvodine Trajković, igrao rukom. za šta je opravdano zaradio disciplinsku meru - opomena. U ovoj situaciji iako se sve dogodilo u fazi napada ekipe Partizana mesta za izricanje disciplinske mere - isključenje jednostavno nije bilo pošto nisu bili ni ispunjeni svi neophodni uslovi da se takva mera i izrekne. Na ternu nije bila zabeležena nijeda incidentna situacija u smislu da je došlo do konfrontacije među igračima. Sudija Jovanetić je imao punu kontrolu nad utakmicom od prvog do poslednjeg zvižduka, ne ispuštajući tu kontrolu nijednog trenutka. S druge strane Jovanetić je imao osećaj za igru, nije je seckao već je puštao da se ona maksimalno razvije u granicama dozvoljenog. Na taj način Jovanetić je uspešno izbegao zamku jeftinog i lošeg populizma, u koju često naše sudije upadaju, koji se takvim pristupom može stvoriti. Ovde svakako treba istaći, nešto što se retko viđa na našim terenima, a to je istančan rafinman sudije Jovanetića prilikom duel igre. Ovaj elemenat je nešto na šta bi mnoge sudije morale da obarete pažnju kod presuđivanja prekršaja. Saradnja sa sudijama pomoćnicima je bila sigurna i sinhronizovana. Jednostavno rečeno stekao se utisak da je kompletna sudijska trojka delovalao na utakmici kao „dobar i uigran tim“.

Na kraju neko će reći da se od sudije Jovanetića, s obzirom da se radi o iskusnom sudiji koji dugi niz godina nosi znak FIFA, očekivalo da utakmicu sudi na način kako je gore navedeno. Međutim, svedoci smo da su mnoge sudije, u dosadašnjem toku prvenstva,od kojih se očekivalo da sude kvalitetno taj nivo suđenja nisu prikazale. Zbog toga suđenje Jovanetića na utakmici Vojvodina Partizan treba istaći kao pozitivan primer. Ono što je dobro treba dobrim i prikazati kao primer drugima.

Нема коментара:

Постави коментар