Странице

недеља, 26. фебруар 2012.

NAJBOLJE ŠTO SMO IKADA IMALI

- Zoran Petrović, skica za portret -

Praviti skicu za portret Zorana Petrovića, našeg bivšeg internacionalnog sudije nosi u sebi u isto vreme i neizmerno zadovoljstvo, jer se radi o sudiji koji je dok je sudio bio ovenčan oreolom „najbolji svih vremena“, ali u isto vreme i veliki strah jer se radi o sudiji čije ime je povrh svega ostalo zlatnim slovima zabeleženo ne samo na ovim našim fudbalskim prostorima, ovde računam prostor bivše SFRJ, već i na prostorima fudbalske Evrope i sveta. Kad god govoriom o ovom čoveku osećaj divljenja ali i strahopoštovanja ostali su jednako prisutni u meni posle svih ovih godina.
Zoran Petrović, kao sudija
Kako je sve počelo? Sad već davne 1979. godine na posustalu, starosnim godinama i kvalitetom, listu sudija Prve savezne lige došao je mladić iz Beograda sa svojih nepunih 28 godina života. Bio je to Zoran Petrović. Debitovao je na utakmici Sarajevo-Vardar. U ono vreme bilo je to pravo iznenađenje i osveženje, ali u isto vreme i otkrovenje. Bio je to mladić lepog izgleda, prijatne spoljašnosti, gospodskih manira, kulturan i obrazovan, harizmatičan i hrabar koji je pored toga umeo da kroz zvuke „Balile“ proizvodi tonove koji su tada na opšte iznenađenje zadovoljili i najstože kritičare koji su tada vodili Savez fudbalskih sudija Jugoslavije. Među mnoštvom tih imena izdvojiću samo neka Milivoje Gugulović, Konstantin Zečević, Života Vlajić, Vladimir Stanković, Marijan Rauš, Vlado Tauzes. No treba svakako reći da je zadovoljio kriterijume ne samo njih već i probirljive zahteve ljudi iz fudbala igrača, trenera, sportskih radnika, sportskih izveštača. Njegovo ime se počelo izgovarati s dužnim poštovanjem i divljenjem. Nije trebalo dugo čekati da puni sjaj kojim je ovaj sudija sijao dobije obrise koji će ga kasnije vinuti u sam vrh svetskih sudija. Po dolasku na listu sudija Prve savezne lige mnogi naši klubovi su tada priželjkivali da im upravo Zoran Petrović deli pravdu na utakmicima koje oni igraju jer su u tog sudiju za krako vreme stekli veliko poverenje. Kad govorimo o tim vremenima treba znati da su tada za utakmice nacionalnog prvensta sudije bile određivane žrebom što je u velikoj meri bila jedna vrsta nepravde ne samo prema Zoranu Petroviću, već i prema mnogim tada dobrim sudijama  U svojoj karijeri Petrović je sudio mnogo važnih utakmica, ali najvažnije su bile one koje su igrali Crvena Zvezda i Partizan. Večiti derbi između ova dva ljuta rivala Zoran Petrović je sudio nekoliko puta. Prvi put je to bilo 14. aprila 1982. godine na stadionu JNA kad je slavila Crvena Zvezda rezultatom 4:1. Isto tako ima je veliku čast, u ono vreme to je i bila čast, da sudi i finale Kupa Jugoslavije bila je to utakmica između Hajduka i Rijeke koja je odigrana na stadionu JNA 9. maja 1987. godine. Još se pamti utakmica  Kupa Jugoslavije iz 1990. godine između Pelistera i Hajduka ( 2:2 ) na kojoj je Zoran Petrović snagom svog umeća i ogromnim autoritetom odoleo uzburkanim i vrelim strastima na stadionu u Bitolju. U nekoliko navrata je bio proglašavan za najboljeg sudiju u Jugoslaviji. Veliko je to priznanje bilo. Danas iz ove naše skučene perspektive teško da se mogu dimenzije te nagrade sagledati. To se pogotovu odnosi na sve oni koji nisu živeli u toj zemlji. Čak i u tim trenucima laskave slave Zoran Petrović se  nije libio da sudi utakmice nižerazrednih klubava beogradkih liga, čak šta više često smo ga mogli videti na takvim utakmicama. Išao je na te utakmice zajedno sa svojim mlađim kolegama pristupajući tim utakmicama kao da su u pitanju utakmice Prve savezne lige. Danas je tako nešto prosto nezamislivo. Ono što je u tim situacijama bilo posebno interesantno je to da je Zoran svoj odnos prema tim mladim kolegama gradio na ravnopravnoj osnovi što je samo još jedan u nizu podataka o veličini ovog sudije. Bio je to živi primer kako izgleda sudija koji suđenje  traži u sebi, a ne sebe u suđenju. Osnovna karakteristika suđenja Zorana Petrovića je bila ta da je imao istančan osećaj za razvoj igre, osećao je kako utakmica pulsira. Moć anticipacije je kod ovog sudije bilo nešto što ga je definitivno činila drugačijim i boljim u odnosu na njegove kolege tada. Ako tome dodam izraziti rafinman u interpretaciji PFI onda ne treba da čudi zašto je Zoran Petrović tako brzo stekao poverenje najšire fudbalske javnosti. S druge strane umeo je ovaj sudija da svoj stil suđenja prilagodi utakmici što znači da Petrović nije bio od onih delilaca fudbalske pravde koji je utakmicu prilagođavao sebi već je on bio taj koji se utakmici prilagođavao, ali sve sa merom i u duhu PFI. Utakmica i stil suđenja su se kod Zorana Petrovića stapali u jedno na opštu dobrobit fudbalske igre. Ti valeri u stilu suđenja su bili druga bitna komponenta koja je ovog sudiju kvalitativno odvajala od drugih. Kako to kod nas obično biva kritizerstvo na račun suđenja nije mimoišle ni ovog sudiju. Da ne bude neke zabune daleko od toga da Zoran Petrović nije činio greške na utakmicama koje je vodio. Da, bilo je utakmica gde je Zoran pravio previde, ali ti previdi nisu bili proizvod neke kalulacije, ili nepoznavanja PFI, ili nečeg drugog oni su bili sasvim normalna pojava koja predstavlja sastavni deo fudbalske igre jer treba znati bezgrešnih sudija nema, niti će ih ikad biti. On je uvek bio svestan učinjene greške i nikada se nije stidio da svoju grešku i prizna. U tome leži još jedna snaga ovog sudije. Međutim, te greške nisu bile česte zbog čega je svaka njegova pa makar i najmanja greška bila jedno vreme dočekivana na nož od jednog broja sportih izveštača onog vremena. Mnogi su se tada svojski trudili da pomute sjaj ovom deliocu fudbalske pravde. Pokušali su ali nisu u tome uspeli. Posle svega mogu samo reći nek svima njima služi na čast to što su tada radili. Treba znati i ovom prilikom istaći da je i u tim trenucima Zoran Petrović pokazao koliko je zapravo prvo čovek pa tek onda sudija, nije padao u vatru, nije dopuštao da ga srdžba obuzme već je sve to junački podnosio i nosio sa jednakim moralnim dostojanstvom na šta mu se moglo samo pozavideti.
Zoran Petrović, danas
Na međunarodnom planu Zoran Petrović je postigao toliko mnogo da to za mnoge sudije danas deluje prosto neostvarivo. Da su ljudi iz evropske i svetske kuće fudbala u ovom sudiji prepoznali kvalitet najbolje svedoči i podatak da je veoma brzo po sticanju znaka FIFA bio bačen u vatru. Na listu internacionalaca je došao 1981. godine kao najmlađi sudija. U ono vreme takav tajming je bilo teško i zamisliti,  a kamoli ostvariti. Zoranu Petroviću je to pošlo za rukom. Već 1983. godine Zoran Petrović je sudio utakmicu ¼ finale Kupa UEFA Viđev Lođ – Liverpul, koju su poljaci dobili rezultatom 2:0. Posle te utakmice koju je Petrović odsudio izuzetno kvalitetno i dobro krenuo je uspon ovog sudije na međunarodnoj lestvici. Sve je posle išlo kao na filmskoj traci. Sudio je na dva Svetska prvenstva, u Meksiku 1986. i Italiji 1990. godine. Na oba ova prvenstva Zoranovo suđenje kontolori suđenja su ocenjivali najvećim ocenama. Na SP 1986. godine Zoran je imao čast da bude prvi pomoćni sudija na polufinalnoj utakmici Francuska - Zapadna Nemačka (utakmicu je sudio Luiđi Agnjolin iz Italije). Na SP 1990 u Italiji Zoran je sudio utakmicu Engleska - Holandija koja je i pored protoka dosta vremena mnogim ljubiteljima fudbala ostala u sećanju. Na toj utakmici Zoran Petrović je demonstrirao vrhunsko suđenje. Sudio je finalni meč Superkupa Milan - Sapdorija 1990. godine, zatim revanš meč finala Kupa UEFA između Ajaksa i Torina 1992. godine,  kao i veliki broj važnih utakmica koje su organizovali UEFA i FIFA. U bogatu arhivu utakmica koju je Zoran Petrović na međunarodnom planu sudio svakako da treba dodati i finale Čelindž kupa u kojem su se maja meseca 1991. godine na legendarnom Vembliju sastali Engleska i Argentina. Bio je to pravi fudbalski rat. Petroviću su tada pomagali Peter Mikelsen iz Danske i Emilio Soriano Aladren iz Španije. Na vrhuncu svoje karijere Zoran Petrović je u dva navrata bio svrstan u deset najboljih sudija sveta. Bilo je to 1990. i 1991. godine. Peh ovog sudije je bio taj da je dolazio iz zemlje koja se baš u trenutku kad je Petrović bio na vrhuncu svoje karijere počela raspadati. Sudbina je učinla svoje. Usledile su 1992. godine sankcije što je automatski značilo i sankcije za ovog našeg sudiju. Umesto da sudi na Evropskom prvenstvu u Švedskoj 1992. godine on je morao da deli sudbinu zemlje iz koje dolazi. Isto to se dogodilo i sa Svetskim prvenstvom u SAD 1994. godine. Nakon takvih dešavanja Zoran Petrović odlazi u Japan, po nalogu FIFA, kao sudija-instruktor gde boravi od 1992 do 1995. godine. Punih šesnaest godina Zoran Petrović je nosio znak FIFA. Ogroman je to međunarodni staž. Od suđenja se oprostio 1997. godine kad je sudio prijateljsku utakmicu Urava - Mančester junajted. 

Bila je ovo skica za portret Zorana Petrovića fudbalskog sudije koji je postigao veoma mnogo, a mogao je još i više da nije protiv sebe imao sudinu. Međutim, i to što je postigao je toliko veliko da svi oni koji danas na bilo koji način obitavaju u redovima naše sudijske organizacije njegovo ime moraju izgovarati s najdubljim poštovanjem i divljenjem. Zoran Petrović je, bar zasada, bio i ostao najbolji naš sudija svih vremena.

Нема коментара:

Постави коментар

IZVOĐENJE KAZNENOG UDARCA

Nije redak slučaj na našim terenima, bez obzira na rang takmičenja, da prisustvujemo situaciji u kojoj dolazi od strane igrača, jednog ili dugog tima ili oba tima, do narušavanja odredbi PFI koja regulišu pravilno izvođenje kaznenog udarca. Često puta sudije to narušavanje ne sankcionišu što se svakako može i treba smatrati greškom.

U Pravilu 14 između ostalog stoji: „Da vratar ekipe koja se brani ostaje na svojoj poprečnoj liniji, licem prema izvođaču, između stubova vrata dok se lopta ne udari. Svi ostali igrači osim izvođača treba da se nalaze u granicama terena za igru, izvan kaznenog prostora, iza tačke kaznenog udarca i najmanje 9,15 metara od tačke za kazneni udarac.“ Međutim, često puta se dešava da vratar i igrači svojim ponašanjem tokom izvođenja kaznenog udarca ovu odredbu iz Pravila 14 narušavaju. Tu svakako treba uvrstiti i tzv. fintiranje igrača koji izvodi kazneni udarac u trenutku udaranja lopte. Ono što je ovom prilikom važno napomenuti a vezano je za deo odredbe iz Pravila 14 o kojem je gore bilo reči jeste to da u ovakvim situacijama treba da postoji jasna koordinacija između sudije i sudije pomoćnika sa čije strane se izvodi kazneni udarac. Nakon pravilnog pozicioniranja sudija obraća pažnju na izvođača i igrače, dok sudija pomoćnik obraća pažnju na vratara i na to da li je lopta prešla gol liniju ili ne.

U cilju što plastičnijeg prikazaivanja gore navedenog dela iz Pravila 14 postavio sam nekoliko fotografija, primera iz prakse na osnovu kojih se može videti šta jeste ispravno, a šta nije tokom izvođenja kaznenog udarca.

Fotografije su iz FIFA publikacije "Interpretacija Pravila igre i uputstvo za sudije".


Pravilno

Nepravilno

Nepravilno

Nepravilno

Nepravilno

Nepravilno

Nepravilno

DISCIPLINSKA MERA – OPOMENA (Žuti karton)

Primeri iz prakse

Narednih nekoliko fotografija pokazuju par (reprezentativnih) situacija u kojima se vide prekršaji koje sudija treba da sankcioniše izricanjem disciplinske mere – OPOMENA (Žuti karton), igraču koji je takav prekršaj skrivio. Da bi se postavljene fotografije u potpunosti i pravilno razumele neophodno je dobro i poznavanje odredbi iz Pravila 12 ( Prekršaji i nesportska ponašanja ).

Fotografije su iz FIFA video materijala za SP 2010.


Situacija 1

Situacija 2

Situacija 3

Situacija 4

Situacija 5

Situacija 6

Situacija 7

Situacija 8

Situacija 9

PREKRŠAJ - DISCIPLINSKA MERA ISKLJUČENJE

Primeri iz prakse

Narednih nekoliko fotografija treba da pokažu koji prekršaji treba da budu sankcionisani disciplinskom merom – ISKLJUČENJE igrača ( Crveni karton ).

Fotografije su iz FIFA video materijala za SP 2010.


Situacija 1

Situacija 2

Situacija 3

Situacija 4

REZIME

Kao što se na gore postavljenim fotografijama može videti radi se o ozbiljnim prekršajima koji ugrožavaju bezbednost protivnika. Pod ozbiljnim prekršajima treba podrazumevati svaki prekršaj u kojem igrač u želji da dođe do lopte koristi prekomernu silu ili brutalnost protiv protivničkog igrača. Isto tako svaki start igrača nad protivnikom koji igrač učini, uz primenu prekomerne sile, sa strane ili otpozadi korišćenjem jedne ili obe noge ima se smatrati ozbiljnim prekršajem za koji je predviđena disciplinska mera – ISKLJUČENJE. U situacijama kada je učinjen ozbiljan prekršaj ne traba koristiti prednost osim ako postoji jasna prilika za postizanje gola. Ozbiljan prekršaj je samo jedan od prekršaja koji se prema propozicijama PFI kažnjava direktnim crvenim kartonom tj. isključenjem.


Pozicioniranje sudije kod početnog udarca

Pozicioniranje sudije kod udarca iz ugla-Situacija 2

Pozicioniranje sudije kod izvođenja udarca iz ugla-Situacija 1

Pozicioniranje sudije kod udarca sa vrata

Pozicioniranje sudije kod izvođenja kaznenog udarca

Pozicioniranje sudije kod izvođenja slobodnog udarca-Situacija 1

Pozicioniranje sudije kod izvođenja slobodnog udarca - Situacija 2

Pozicioniranje sudije kod izvođenja slobodnog udarca - Situacija 3

Pozicioniranje sudije kod izvođenja slobodnog udarca - Situacija 4

Pozicioniranje sudije kod izvođenja slobodnog udarca - Situacija 5

Pozicioniranje sudije u odnosu na položaj lopte