петак, 31. август 2012.

ISPARVNA ODLUKA MARKA KLATENBURGA

- Prilog za stručnu raspravu -

Kad je suđenje u pitanju situacija iz drugog minuta sudijske nadoknade prvog dela igre na revanš utakmici Play-offs Lige Evrope između Bordoa i Crvene Zvezde, predstavlja jedinstven primer za stručnu raspravu. Da li je sudija Mark Klatenburg iz Engleske bio u pravu kad kontakt lopte i ruke igrača Crvene Zvezde Mladenovića nije sankcionisao direktnim slobodnim udarcem u korist Bordoa, ili nije bio u pravu? Dodatnu težinu toj situaciji daje činjenica da je kao krajnji ishod bio pogodak kojeg je Mladenović, nakon kontakta lopte i ruke, postigao. Razmatranje te situacije učinilo mi se krajnje interesantnim, ali i bitnim jer kroz glavu mi je nakon što se ta situacija odigrala prošla misao; Šta bi bilo da se takva situacija dogodila na nekoj utakmici Supe lige Srbije (npr. na večitom derbiju), ili na nekoj utakmici Prve lige Srbija? S obzirom da se radi o sasvim realnoj situaciji, koja i te kako može da se desi kod nas na našim terenima valja, zbog znanja i ravnanja, pokušati odgonetnuti na gore postavljeno pitanje.
Mark Klatenburg
Kad god se desi neka sporna situacija u razrešenju iste koriste se PFI, njihova aktuelna interpretacija kao i važeće uputstvo koje je dato sudijama. Međutim, nije uvek moguće samo na osnovu toga doći do odgovora, do razrešenja onoga što je zabeleženo kao nešto što je sporno na utakmici a tiče se sudijske odluke. Zašto? Zato što su PFI izvedena kategorija. Izvedena su iz fudbalske igre. Cilj fudbalske igre jeste taj da jedan tim ostvari prednost u odnosu na drugi tim. Ta prednost je pogodak. Međutim, ta prednost ne sme biti ostvarena na štetu drugog tima a to znači da pogodak jednog tima ne može da bude ostvaren, ili sprečen na nesportski način, na način koji ugrožava protivničkog igrača, na način koji ugrožava dostojanstvo protivničke ekipe, na način koji ugrožava samog igrača koji postiže pogodak ili sprečava njegovo postizanje. To je zapravo suština od koje polaze PFI, kao kameni međaši za fudbalsku igru. Ako to imamo u vidu onda se postavlja pitanje koliko u činu kontakta lopte i ruke Mladenovića ima nesportskog ponašanja, ugrožavanja protivničkog igrača, narušavanja dostojanstva tima Bordoa, ugrožavanja igrača kod kojeg je došlo do kontakta lopte i ruke?

U odgovoru na pitanje koliko nesportskog ponašanja ima u Mladenovićevoj reakciji usled koje je došlo do kontakta lopte i njegovih ruku PFI ne mogu odmah mnogo pomoći. Mnogo više nam u tome može pomoći kao polazna tačka razmatranja psihologija koja se, ruku na srce, sve više koristi kao naučna grana u fudbalu, u definisanju nečega što se zove psihologija ponašanja igrača. Pokretač nesportskog ponašanja u osnovi je namera. S druge strane namera je u najvećem broju slučajeva motivisana svesnom reakcijom pojedinca. Zašto kažem u najvećem broju slučajeva, zato što postoje reakcije pojedinca koje se u psihologiji nazivaju „podsvesno kroz svesno“. To su zapravo refleksne reakcije. Upravo ta potonje nabrojana reakcija je, po mom mišljenju, bila prisutna kod Mladenovića u situaciji s početka ovog članka.  Međutim, treba znati da i te refleksne rekacije koje dolaze iz podsvesti igrača mogu imati atribut nesportskog ponašanja. Setimo se samo detalja sa utakmice iz proteklog prvestvna između Smedereva i Crvene Zvezde kad je jedan igrač crveno-beloh refleksno reagovao na gol liniji i rukom sprečio postizanje pogotka protivničkog tima. Za razliku od te situacije iz Smedereva u slučaju Mladenovića refleksna reakcija je bila motivisana željom da igrač zaštiti jedan od najosetljivijoh delova svog tela, glavu. Znači, da je igrač Crvene Zvezde refleksonm rekacijom dizanjem obe ruke imao nameru da spreči ugrožavanje sopstvene bezbednosti tj. da zaštiti sebe od eventualne povrede koja je mogla nastati kao posledica udarca lopte u glavu. To se već ne može smatrati nesportskim ponašanjem jer i PFI dozvoljavaju igračima da mogu „štititi intimne delove svog tela“ (misli se na genitalije, donji stomak, glavu) od eventualnih povreda. Savremeni fudbal jeste brz, nekada i surov ali ova igra ipak nije gladijatorstvo, a fudbaleri nisu gladijatori. Savremena intencija kad je suđenje u pitanju je ta da se igrači maksimalno zaštite od svih oblika povreda tokom utakmice. U kontekstu gore pomenutog cilja fudbalske igre postavlja se pitanje da li je rekacija Mladenovića imala za rezultat ugrožavanje protivničkog igrača i/ili narušavanje dostojanstva protivničkog tima? Ne, nije jer rekacija fudbalera Crvene Zvezde nije imala atribute nesportskog ponašanja niti je bila usmerena ka ugrožavanju protivnika, pa samim tim nije ni mogla da ugrožava protivničkog igrača. Na kraju ako nije imala ništa od toga, onda ne možemo govoriti ni o vređanju dostojantsva protivničkog tima kroz spomenutu reakciju Mladenovića. 

Posle svega stičem utisak da je sudija Mark Klatenburg bio u pravu kad kontakt lopte i ruke od strane igrača Crvene Zvezde Mladenovića nije sankcionisao direktnim slobodnim udarcem u korist protivničkog tima. Na samom kraju još jedan interesantan detalj. U trenutku kad je došlo do kontakta lopte i ruke igrača crveno-belih položaj sudije nije bio takav da je sudija mogao baš u celini spornu situaciju da vidi jasno. Stekao sam utisak da je reakcije sudije Klatenburga bila intuitivna. Osećaj za igru i intuicija su, na kraju karejva, veoma važni za sudiju.

6 коментара:

  1. Јабучило Родригуез11. септембар 2012. 22:54

    Не могу да се сложим са аутором текста, шта више прошле године ФИФА је додатно појаснила (пре бих рекао замутила) намерно играње руком, не остављајући судијама ССУ. Брањење главе руком сматра се као недозвољена намерна игра руком, а кажњива техничком казном, али не и дисциплинском јер није неспортско понашање. Па је уследио низ клипова као што су заштита лица у живом зиду, током игре... Као бивши судија не слажем се са тим, али судије су дужне да следе инструкције. На несрећу ова погрешна одлука је једно добро суђење потпуно пореметила па је судија Клатенбург потпуно изгубио критеријум у другом делу игре што је кулминирало да очигледно симулирање третира као прекршај. Узимајући у обзир две крупне грешке, као и читаво друго полувреме, ово је било суђење испод очекивања.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. U vezi onoga što ste izneli želim da se osvrnem na sledeće. SSU kad je u pitanju procena namere igranja lopte rukom od strane igrača postoji. To je jedini prekršaj iz Pravila 12 kod kojeg SSU nije suspendovano. Zapravo, ono je delimično suspendovano i to upravo zbog primera kojeg ste naveli. Ta delimična suspenzija SSU kod procene nemere igranja lopte rukom je proizišla iz zahteva savremenog fudbala. U drugim slučajevima na sudiji ostaje slobodna procena da oceni da li kod igrača postoji namera, ili ne da loptu igra rukom. Upravo u te druge slučajeve, po meni, spada i situacija sa utakmice Bordo – Crvena Zvezda. Inače slažem se sa vašom konstatacijom da nekada zvanična tumačenja više zamute stvar, nego što je razbistre.

      Избриши
  2. I ja se ne mogu sloziti sa autorom teksta...kojeg,ovom prilikom pozdravljam,i zahvaljujem se na sjajnim analizama i mogucnosti da se razvije kvalitetna diskusija i analiza...Sto se tice situacije,od momenta od kada sam krenuo da sudim, ucen sam da se namerno igranje lopte rukum tretira kao direktan slobodan udarac,dok u slucaju nenamernog igranja rukom sudija procenjuje da li je polozaj ruke prirodan ili neprirodan...Ukoliko je polozaj ruke,u situaciji prirodan...igra tece dalje i ne treba se nista svirati.A da li je polozaj prirodan,sudija procenjuje na osnovu kriterijuma kao sto su:udaljenost igraca koji je odigrao loptu od igraca koji je loptu odigrao rukom,da li stiti lice itd...To je da kazem jedna vrlo "skakljiva" situacija i tesko je proceniti...U ovoj situaciji sasvim je jasno da Mladanovic nije imao nameru da igra rukom...Dakle treba proceniti da li je polozaj ruku prirodan ili neprirodan za datu okolnost...Po meni je to vise evidentan neprirodan polozaj ruku,nalik odbojkaskom bloku...bez obzira na instiktivnu reakciju,smatram da je polozaj ruku definitivno neprirodan...Stekao sam utisak,sto samo pojacava moj zakljucak,da se nije radilo o zastiti lica,jer se ipak moramo sloziti da u pitanju nije bio jak udarac ka mladenovicu,koji bi mogao da ga povredi,vec jedna odbijena lopta sa pola metra razdaljine...Mislim da je to relevantniji kriterijum od toga,"da tim potezom nije hteo da povredi dostojanstvo igraca Bordoa"...naravno nista lose ovim ne mislim...Srdacni podravi od jednog mladjeg kolege.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kao što se rekli namera se procenjuje i u zavisnosti od toga da li ona postoji, sudija donosi odgovarajuću odluku. Prateći elementi koji treba da pomogu sudiji u proceni namere su: prirodan položaj ruke, razdaljina između ruke i mesta odakle je lopta upućena kao i to da li se radi o iznenađujućoj lopti, ili ne. U svom komentaru izneli ste veoma zanimljivu konstataciju. Rekli ste da po Vama igrač Crvene Zvezde nije imao nameru da loptu igra rukom, ali da je njegov položaj ruku bio neprirodan. Ako imate volju i vremena bilo bi dobro da objansite koja je to po Vama spona koja povezuje „ne nameru i neprirodan položaj ruke“. Hvala.

      Избриши
  3. Јабучило Родргиуез12. септембар 2012. 14:19

    У овом конкретном случају и по ПФИ јесте намерно играње руком. Дакле рука удара лопту, а не лопта руку, с тим што намера није прекид акције или неспортско понашање него заштита. Како рекох, ФИФА је била јасна: заштита главе, гениталија или ма ког дела тела руком не могу се третирати као ненамерна. Чињеница је такође да су играчи ово све више злоупотребљавали па се отуда и јавио појам неприродног положаја руке, који није постојао у време док смо ми били активни. пре неког времена налетео сам на интервју са Арсеном Венгером где је рекао да би свима било лакше да је свака рука сем руке уз тело у казненом простору казнени ударац. Играчи би сигурно све учинили да не направе прекршај. Овако више нико не зна да ли намера или ненамера, или је намера скривена у неприродном положају и сл.

    ОдговориИзбриши
  4. Upravo to. Reakcija Mladenovića jeste namerna, ali je duboko povezana sa refleksom (podsvesna radnja) koji je imao za rezultat sosptvenu zaštitu i ništa više od toga. Ta namera nije ugrozila ni igrače protivničkog tima, niti je narušila dostojanstvo protivnika, niti je na nesportski način sprečila protničke igreče u daljoj igri, niti je na bilo koji način bila proizvod nesportskog ponašanja. Svi ti elementi predstavljaju osnov zbog čega se namerno igranje lopte rukom mora sankcionisati imajući u vidu suštinu fudbalske igre. Lepo ste primetili kad se rekli "Ovako više niko ne zna da li ima namere ili nenamere, ili je namera skrivena u prirodnom položaju i sl.". To je samo zbog toga što se namera (voljna radnja koja dolazi iz čovekove svesti tj. posvesti) kao krajnje nedoređen i subjektivan pojam pokušava definisati kao opšte mesto. To je nemoguće imajući u vidu sam pojam namere. Sasvim je jasno i Vama i meni kao i drugim ljudima od struke da su instrukcije koje je Međunarodni Bord dao imperativne. One su obavezujuće. To nije sporno jer će svako od nas kad sutra kao posmatrač suđenja vrednije učinak nekog sudije imati u glavi zvanična uputstva. Na kraju ova rasprava, na kojoj sam Vam veoma zahvalan, ima za rezultat, kad je suđenje u pitanju, da potencira onu Dekartovu misao "Mislim, dakle postojim."

    ОдговориИзбриши