уторак, 25. септембар 2012.

KAD BI VULIĆEVIĆ BIO IVANOVIĆ

- U ehu utakmice OFK Beograd – Vojvodina -

Kad je na prijateljskoj utakmici između Srbije i Španije u kaznenom prostoru naše reprezentacije došlo do kontakta između našeg reprezentativca Ivanovića, i napadača „crvene furije“ Adrijana nakon kojeg je sudija Cimerman dosudio kazneni udarac u korist reprezentacije Španije najveći broj sportih novinara, ali i dobar deo sportske javnosti je u glas vikao „da su „orlovi“ oštećeni, da je Adrijano sam sebe sapleo te da je sudija Cimerman načinio „grdnu“ grešku“. Samo dvadeset četiri časa nakon utakmice, Bransilav Ivanović je kao pravi profesionalac (nije mu teško da to bude s obzirom gde igra) u javnost izašao sa izjavom da je prekršaja bilo i da je kazneni udarac ispravno dosuđen. Kakav je to bio šok za naše novinare i fudbalsku javnost! Nakon te izjave niko više nije spominjao kazneni udarac za reprezentaciju Španije, ni sudiju Cimermana.
Nešto slično se dogodilo na utakmici OFK Beograd – Vojvodina u okviru 6. kola Super lige Srbije. U 16. minutu utakmice u prodoru je bio napadač OFK Beograda Ivica Jovanović, nakon što je ušao u kazneni prostor gostujućeg tima Jovanović je pao a u njegovoj neposrednoj blizini je bio defanzovac novosađana Miroslav Vulićević. Sudija Danilo Mihajlović je procenio da je kontakta bilo, te da je u tom kontaktu bilo elemenata kažnjive radnje zbog čega je dosudio kazneni udarac u korist domaćeg tima. Da li je prekršaj postojao? TV snimak je u ovom slučaju krajnje nepouzdan saveznik za procenu jer se na osnovu njega teško može utvrditi istina (tako je to kad se naše utakmice realizuju sa jednom, najviše tri kamere a hoćemo da pravimo emisije „Crna tačka“ ili „Jelenovo oko“). Kao i kod starta Ivanovića nad Adrijanom, tako i ovde sklon sam tvrdnji da je prekršaja bilo. Šta me navodi na takvo razmišljanje? Intuicija i ponašanje igrača Vojvodine u trenutku kad je sudija Mihajlović dosudio kazneni udarac za OFK Beograd. Svima je poznato da igrači našeg superligaša iz Novog Sada poodavno nisu ni mirni, ni tihi kad su u pitanju sudijske odluke za koje misle da idu na njihovu štetu. To smo imali prilike da vidimo kako u bližoj, tako i daljoj prošlosti. U trenutku kad je Mihajlović dosudio kazneni udarac nijedan igrač Vojvodine (Supić, Vulićević, Moreira, - nabrojao sam one koji su uvek najgrlatiji kod sudije) nije ni ruku podigao u znak protesta, a kamoli da su prišli sudiji da mu nešto kažu.

Neko će s pravom reći da su to slabi argumenti da se odluka sudije Mihajlovića iz 16. minuta može braniti. Intuicija je subjektivna stvar pojedinca, dok ponašanje igrača Vojvodine i može, ali i ne mora da bude reper za ispravnost sudijine odluke. Ostaje izjava igrača. S obzirom da je odmah posle utakmice, kao smišljenu uvertiru pred meč s Partizanom, Radisav Rabrenović u javnost izašao saopštenjem u kojem je izneo stav o tom spornom trenutku teško je očekivati da bi izjava Vulićevića, ukoliko bi je ovaj igrač i dao, bila suprotna od stava kluba. E, kad bi Vulićević bio Ivanović!

Нема коментара:

Постави коментар