среда, 12. септембар 2012.

UŽIVANJE U SUĐENJU

Noćas kasno sam odgledao snimak utakmice Engleska – Ukrajina koja je odigrana na Vembliju u okviru grupe H. Iako mi nije bila namera da snimak odgledam, namerno sam promenio plan s obizrom da je ovu utakmicu sudio Turčin, Cunejt Čakir sudija koji krupnim koracima korača ka samom vrhu evropskoh sudija. Neki su skloni da tvrde da je on već u tom vrhu. Slažem se sa tom konstatacijom. Kad je u pitanju uživanje u suđenju onda mogu reći što nisam zažalio što sam snimak ove utakmice gledao.
Cunejt Čakir
Bez ikakve bojazni da će mi neko pripisati pristrasnost, ako je i pripiše spreman sam da je prihavtim, kad je ovaj sudija u pitanju mogu slobodno reći da je impresivno bilo gledati sa kakvom lakoćom Cunejt Čakir vodi jednu nimalo laku utakmicu za suđenje. Bila je ovo utakmica sa puno borbe, sa puno fudbalskog žara, sudar dve reprezentacije koje od proteklog Evropskog prvenstva imaju neraščišćene fudbalske račune. Pogotovu je drugi deo igre bio veoma intezivan kojeg je karakterisala, čvrsta igra gde se išlo na svaku loptu, gde se igrači nisu štedeli, gde je na momente sve prštalo po terenu. Nakon prvog dela igre i vođstva reprezentacije Ukrajine Cunejt Čakir je odlično procenio u kom pravcu će utakmica krenuti u nastavku pa je postojeći kriterijum zajedno sa stilom suđenja prilagodio nastavku igre i prilikama na terenu. To se zove „prestrojavanje u hodu“. To je samo jedan, ali krajnje vredan, elemenat na osnovu kojeg se može proceniti kvalitet jednog sudije. U drugom delu igre Čakir je izrekao devet disciplinskih mera – opomena ( jedna od tih opomena je bila druga reprezentativcu Engleske Džerardu zbog čega je ovaj morao da u 88. minutu napusti igru ), ali se i povrh toga nije mogao steći utisak da je ovaj sudija takvim odlukama remetio tog igre. Ne, igra je išla svojim tokom a Čakir je samo kontrolisao da ona ne izađe iz okvira viteške borbe, da ne izađe iz okvira fer pleja. Neprimetan na terenu, smiren i uravnotežen, bez široke geste i teatarskih poza, uz veoma dobro kretanje i sa istančanim osećajem za pozicioniranje Cunejt Čakiru na terenu nije moglo ništa da promakne. Stvarno impresivno. Ono što je posebno bilo interesantno za videti jeste autoritet kojeg je ovaj sudija imao kod igrača. Temperamentnim reprezentativcima Engleske koje su predvodili Defo, Leskot, Lapard, Džonson na crtu je stao Cunejt Čakir koji je njihov temperamnet uvažavao, kao deo fudbalske kulture, ali im nije dopuštao da mu stvari na terenu usled takvog temperementa izmaknu kontroli. Zbog takvog odnosa stvari stvarno ne treba da čudi zašto je turski sudija kod igrača oba tima uživao maksimalan autoritet. Ono što je takođe veoma interesantno je to da Cunejt Čakir nije brzao sa odlukama, kao da je ispred sebe imao celu večnost a opet svaku odluku je doneo na vreme. Tako je bilo i sa kaznenim udarcem kojeg je sudija opravdano dosudio u 87. minutu utakmice u korist reprezentacije Engleske. Reprezentativci Ukrajine su tu odluku primili krajnje sportski i korektno, primili su je od čoveka kojem su verovali.

Poseban deo sinoćne priče o Cunejt Čakiru, normalno iz mog ugla, jeste uigranost sudijske ekipe iz Turske. To je nešto što sam već ranije primetio, posebno na Evropskom prvenstvu, da bi sinoć to takođe bila izraženo. U timu kojeg je predvodio Cunejt Čakir sve je delovalo precizno, tačno i jasno. AR su pratili sudiju, a sudija pratio AR. Interakcija na visini, za primer.

Posle svega nešto razmišljam. Nije čudo što je mirni sudija iz Turske Cunejt Čakir pre dve godine, drsko bacio zvaničnicima Sudijskog komiteta UEFA, rukavicu u lice kao izazov. Tu drskost zvaničnici su prepoznali kao izraziti kvalitet pa stoga ne čudi zašto Čakir sve više i više postaje miljenk ljudi iz struke ne samo kad je u pitanju Sudijski komitet UEFA, već i mnogo, mnogo šire. Suđenje Cunejt Čakira predstavlja jednu od mogućih matrica uspešnog suđenja zbog čega ovog sudiju treba gledati kad god smo u prilici.

Нема коментара:

Постави коментар