понедељак, 14. јануар 2013.

I SRBIJA JE IMALA SVOG PLATONA

- Platon Rajinac, vizionar kakvog danas nemamo -

Juče me je jedan posetilac bloga kroz jedan svoj komentar podsetio na jednu ličnost koju sam u svim svojim dosadašnjim tekstovima i komentarima potpuno neopravdano zaboravio. Neizmerno sam zahvalan tom posetiocu bloga što me je, pominjanjem tog imena, opomenuo da u tepsiji kojom zahvatam kapi iz istorije velikog mora naše sudijske organizacije mora biti mesta i za tu ličnost. Mora biti mesta ne zato što to neko deklarativno hoće, već mora zato što ta ličnost tako nešto i te kako zaslužuje. To je Platon Rajinac.
Platon Rajinac (prvi s leva) na ispitu
Platon Rajinac, po rođenju Futožanin po opredeljenju čovek koji je ceo svoj život posvetio sudijama i suđenju i to u onom načasnijem i najplemenitijem obliku. Vizionar kakav se jednom u mnogo godina rađa. Pragmatičar kakav se retko sreće. Hrabar čovek za divljenje. Došavši u Beograd kao student građevine, kasnije i magistrirao na građevinskom fakultetu u Beogradu,  Platon Rajinac je 1947. godine položio ispit za fudbalskog sudiju i to ne pred bilo kim, već pred čika Vasom Stefanovićem. Položio je ispit i na velika vrata ušao u veliku porodicu fudbalskih sudija. U svojoj sudijskoj karijeri uspeo je Platon da dođe na listu sudija Prve lige i to kao mahač, ali taj čovek se nije zadovoljio time. Još dok je sudio pokazivao je veliko interesovanje za rad sa mladim sudijama. Njegove misli su išle ka instruktorskim vodama u koje se na kraju uselio i u kojima je ostavio dubok i neizbrisiv trag. Vodio je mnoge Škole suđenje i seminare, bio u ispitnim komisijama, i uvek se trudio da u tim školama, na tim seminarima na ispitima poseje dovoljno dobrog semena kako bi na kraju isklijala nova biljka, pojavio se neki novi mlad kvalitetan sudija. Platon Rajinac, kao veliki vizionar, je smeo ono što drugi ili nisu smeli, ili nisu hteli. Uporno je verovao u mladost. Verovao je da budućnost sudisjke organizacije leži u mladim snagama, mladim sudijama koji kako je i sam govorio „predstavljaju motor napretka“. To verovanje imalo je i drugu stranu medalje. To verovanje u mladost rezultiralo je time da je Platon imao i svoje protivnike. Bili su to ljudi koji nisu mogli da spoznaju svu vizionarsku moć Platona Rjinca. U toj borbi između progresa i konzervativizma izvojevao je Platon veliku, za one prilike nezamislivu pobedu. 1979. godine upeo je da na listu sudija Prve savezne lige progura čak sedam mladih sudija. Bili su to: Zoran Petrović, Dragiša Komadinić, Borisav Abe Stanović, Dobrivoje Srećković, Tomislav Ristić, Slobodan Martinović, Pane Ivanov i Beriša Šinasi. Bila je to u ono vreme prava i revolucija u sudijskim redovima, ali i evolucija novog kvalitetnog talasa u suđenju. Svi su došli sa liste sudija Druge savezne lige grupa Istok. Od njih sedam čak petorica su na kraju poneli znak FIFA u jednom periodu njihove sudijske karijere. Koliki je to onda uspeh bio danas se iz ove naše perspektive teško može sagledati. Možda će dovoljno biti za sagledaavanje dimenzije tog uspeha ako iznesem podatak da se u to vreme se na listu sudija Prve savezne lige dolazilo sa četrdeset godina starosti. A sedam Platonovih mladih sudija je imalo ispod, ili nešto malo iznad trideset godina života! Pionirski koraci koje je Platon Rajinac činio u radu naše sudijske organizacije prerasili su u korake od sedam milja. U vremenu dok je radio kao instruktor suđenja Platon je govorio o potrebi uvođenja mentorstva u radu sa mladim sudijama ne samo da je govorio već je na tome i radio (UEFA je to pitanje pokrenula tek pre neku godinu), s druge strane Platon je razradio model za praćenje mladih i pespektivnih sudija tzv. Platonov model koji se bazirao na matematičkim zakonomernostima. Taj model je iznjedrio mnogo dobrih i kvalitetnih sudija. Uvek i na svakom mestu Platon Rajinac je bio uz i za sudije. Vodio je KUS Beograda i Srbije. Bio je i na čelu Stručnog saveta. Redovno je priređivao PFI, pisao tumačenja odredbi Pravila igre, pisao je komentare i stručne članke vezane za sudije i suđenje. Njegova pisana reč se rado čitala i imala je jednu posebnu težinu. Jednom rečju ceo svoj radni vek je bio u svetu sudija i suđenja. U tom bitisanju Platon Rajinac je jedanko bio posvećen samo jednoj stavri stavaranju novih, mladih kvalitetnih sudija. Toj misiji je bio odan do kraja. I ono što je najvažnije, uspeo je u tome. O sudijama koje je Platon Rajinac, kroz svoju viziju stovrio i danas govorimo kao o sudijama koje simbolizuju ono što je najbolje u suđenju. Može li biti lepše potvrde ispravnosti sopstvenog rada. Ne može!

Takvih ljudi mi danas nemamo. Možda ih i imamo ali oni su nekako skrajnuti u zapećak, nevide se. Uh, kad samo pomislim kako bi nam danas, u ovoj našoj ne baš previše optimističnoj realnosti kad su sudije i suđenje u pitanju, dobro došao jedan Platon. Postoji jedna sjajna misao Bendžamina Frenklina. Ta misao kaže „Ne planirati, znači planirati neuspeh“. Platon Rajinac je kao vrstan pragmatičar i mudar čovek planirao šta i kako sa mladim sudijama. Zbog toga je iza njega ostao veliki uspeh, a njegovo ime je ostalo zapisano zlatnim slovima u našoj sudijskoj organizaciji. Tog čoveka se moramo uvek sećati!   

1 коментар:

  1. Po ovom tekstu ovaj covek je neopravdano zaboravljen o njemu je trebalo ranije pisati. Ali ipak,bitno je da je napisano. Voleo bi kada bi ovaj tekst procitali ljudi iz danasnjeg vrha sudijske komisije i naseg dansnjeg tuznog KUSA. Da procitaju kako su se stvarale sudije i kako se radilo, mozda bi onda videli da nista ne rade i da na liste postavljaju ono sto nije kvalitet i jos se bore da taj kvantitet zadrze a ne podizuci kvalitet. Gospodo procitajte ovo i pomerite se jedan pedalj unapred, jer i taj jedan pedalj za nas je mnogo, jer sudijska organizacija dugo tapka u mestu a kada tapkas u mestu onda i propadas!

    ОдговориИзбриши