четвртак, 19. новембар 2015.

IZBORI TRAJU, KARAVNI PROLAZE

- U ehu izbora koji traju -

Kada je u pitanju sudijska organizacija u Srbiji izbori na nižim nivoima se uveliko održavaju, Zborovi se zakazuju. S druge strane na nivou regiona se vrše ozbiljne pripreme da se izborne radnje i tu obave. Šta je dosadašnji tok izbora u najvećoj meri pokazao? Pokazao je da nekih radikalnih, suštinskih kadrovskih promena neće biti. Može se reći da se pre radi o kozmetičkim promenama, nego o radikalnom zaokretu. Manje-više isti kadar se bira na rukovodeća mesta. Znači, u dobroj meri ćemo imati skoro isti orkestar kao i do sada. Kakav je to bio orkestar? Bio je to orkestar koji je prilično falš svirao. Normalno ovde postoje i izuzeci, ali oni potvrđuju pravilo. Koliko će ti izuzeci stvarno biti izuzetak, a koliko će se pod pritiskom većine prešaltovati na onu drugu stranu ostaje da se vidi.

Neko će pitati da li je radikalan zaokret u sudijskoj organizaciji potreban?  Ne da je potreban, već je imperativan. Imperativan je zbog toga što je stanje, pogotovu od regina na niže, postalo skoro alarmantno. Svake godine sve manje i manje kvalitetnih sudija imamo. Taština i račundžijski interesi ne dopuštaju pravom kvalitetu da dođe do izražaja. Već na samom startu svima koji se prijave u Školu suđenja, lošim pristupom  se prezentuje sistem vrednosti koji je godinama unazad devalviran. Taj sistem je zapravo matrica ponašanja. Raznim mantrama loše se prikazuje kao dobro, netalentovano kao talentovano, lenjo kao vredno. Pošto u suđenju privid nastao od mantre traje samo dotle dok sudija ne istrči na teren, već sa demonstracijom suđenja od strane pojedinaca sve postaje velika obmana i laž. Bilo bi dobro kada bi se zablude priznale, ali to ne biva tako već se sa istim nastavlja sve do kraja. Laž je postala sinonim za istinu. Lični interesi se guraju ispred opštih. Dobre sudije ostaju bez šanse, pa se tako, da ne smetaju ili sistematski uništavaju, ili se naprosto šalju u sudijsku penziju. Možda najbolji primer iznetog dolazi iz naših najvećih gradova gde već odavno nemamo nekog sudiju koji je, aplicirajući za gore na sebe, svojim kvalitetom skrenuo pažnju. Napredovalo se preko reda, ili bolje rečeno bez ikakvog reda. Posednjih godina smo imali obilje primera gde su npr. na listu sudija Prve lige Srbije dolazile sudije koje po kvalitetu suđenja to nisu zaslužili. Da nisu zaslužili videlo se po onome što su na terenu pokazali.

Izneto stanje nije palo sa neba, niti je to stanje nama neko nametnuo. To je stanje koje su postojeće garniture rukovodećih ljudi u sudijkoj organizaciji, od najnižeg do najvišeg nivoa, iz godine u godinu sistematki i temljno stvarali. Upravo taj kadar danas za sebe smatra da treba da ostane tu gde jeste, uz možda samo malo izmenjene uloge. Zapravo, po njima sve treba da se svede na onu narodnu – daj nešto kao da menjamo a sve zarad toga da se vlasi ne dosete, pa se tako u ovim izborima, bar tamo gde su sprovedeni (u najvećem broju slučajeva) vrše rokade, zamene mesta, izmeštanje pojedinaca sa jednog mesta na drugo. Karte su kao promešane a svi su opet zajedno. U tom i takvom mešetarenju, a u želji da se unosna mesta zadrže uskraćujući i sprečavajući ulazak „nove krvi“ koriste se sva moguća sredstva od ucena, do pretnji. Svakako da treba reći da se svo to zamešateljstvo obavlja uz obilatu pomoć fudbalskih struktura. Stičem utisak da te strukture čak imaju i vodeću ulogu. Bez njih se danas ne može ama baš ništa uraditi. Normalno, kako to kod nas biva fudbalsku strukturu prati i politika pa je tako spirala napokaog kompletna. U predstavljanju sopstvenog uspeha sudijskom pučanstvu, stara(nova) rukovodstva koriste u izveštajima podatke koje kada pročitate ne znate da li da plačete, ili da se smejete. Gole cifre. Forma bez sadržaja. Ono što je u svemu tome najstrašnije je odsustvo realnosti i neskrivena želja pojedinaca da na tim, ili sličnim položajima ostanu. Valjda misle da je funkcija u sudijskoj organizaciji trajna i da ista prestaje samo usled biološke smrti. Može biti da je funkcija u sudijskoj organizaciji toliko primamljiva da se isto ne može tek tako prepustiti drugom. Ko zna da je Ostrovski danas živ možda bi mu naša sudijska organizacija poslužila kao velika inspiracija da napiše jedno novo „Unosno mesto“.

Posle svega ostaje gorak ukus u ustima. Kako stvari sada stoje biće propuštna još jedna prilika da se sudijska organizacija u Srbiji korenito pokrene. Ne retorički, ne formalno već suštinski. Ovako ostaćemo i dalje zarobljeni u lancima sopstvene nemoći da pogledamo istini u oči. Ono što je napogubnije je saznanje da će u toj našoj nemoći stradati sudije. Ne samo one koje budu bile žrtve naše nemoći, već i one koje iz te nemoći imaju korist. Interesi pojedinaca i dalje će prednjačiti u odnosu na interes celine. Voleo bih kada bi bar ona rukovodstva gde su došli novi ljudi, koja su sada doduše retka, svojim radom pokazali šta znači dopustiti novim snagama, sa novim idejama i vizijama da rade. Ubeđen sam da tu moraju doći dobri rezultati. Ako se to dogodi onda nada još nije sasvim ugašena. Ali dok se to ne dogodi izbori traju, karavani prolaze.

2 коментара:

  1. Mislim da je i do sada bilo organizacija gde se vrlo kvalitetno radilo i nadasve uspesno.Bez obzira da li ce ostati isti ljudi ili ne, da ce se kvalitetno i dobro raditi.Doduse ti i takvi odudaraju od sveopste pomame i tesko napreduju, ali kad dobiju sansu onda do izrazaja dodje znanje i kvalitet i nadasve ljudski kvaliteti.

    ОдговориИзбриши
  2. Sve sto ste izneli je na mestu, problem su ljudi a ovde ima puno ne ljudi, pa iz tih razloga i licnih interesa nema ni boljitka. Kako vi da skolujete sudiju da radi na ispravan nacin i kada oseti nepravdu on bezi a ostaju ovi primitivci koji cekaju svoj kolac. Taj kolac su otimali dok su sudili a posto je kolac sladak oni i dalje jedu kolace. Onaj ko bi i reko nesto protiv njih oni ga uguse tako da o ovoj bagri i njihovim predsedavanjem ne vredi trositi reci...

    ОдговориИзбриши