понедељак, 08. август 2016.

PORED AUT LINIJE – SIMULIRANJE PREKRŠAJA

- Zapažanja nakon prva tri kola Super lige Srbije -

Prva tri kola Super lige Srbije takmičarske 2016/2017 sezone pokazala su da sudije češće nego ranije posežu za disciplinskim sankcionisanjem slučajeve simuliranja prekršaja. Taj podatak ohrabruje jer je UEFA svojevremeno, analizirajući tendencije u savremenom fudbalu, konstatovala trend porasta slučajeva simuliranja prekršaja te je stoga dala jasne instrukcije sudijama da su u obavezi da takve pokušaje sankcionišu disciplinskom merom – opomena. Pokušaj simuliranja u sebi krije još jednu vrstu opasnosti, zbog čega od sudije zahteva odlučno delovanje, a to je da se iz takvog pokušaja mogu izroditi incidentne situacije u smislu masovnih konfrontacija među igračima. Da bi se tako nešto predupredilo sudije moraju pokušaje simuliranja prepoznati i adekvatno sankcionisati.

U osnovi pokušaj simuliranja prekršaja nema ništa drugo nego da prevari (zavara) sudiju kako bi na osnovu te i takve prevare (varanja) bila obezbeđena korist za svoj tim. S obzirom da se u fudbalu prevara (varanje) od strane igrača smatra nesportskim ponašanjem ista mora biti disciplinski sankcionisano od strane sudije. Pokušaji simuliranja se javljaju u sledećim slučajevima:

-kada nema kontakta među igračima,
-kada igrač koristi slab kontakt sa protivnikom,
-kada igrač inicira kontakt sa protivnikom,
-kada igrač traži kontakt sa protivnikom.

Da bi sudija moga adekvatno da sankcioniše pokušaj simuliranja neophodno je da on prepozna takvo ponašanje. Za prepoznavanje pokušaja simuliranja a zatim i disciplinsko sankcionisanje nije dovoljno da sudija konstatuje jedan ili više navedenih slučajeva već da prepozna nameru igrača da simuliranjem prevari sudiju. Znači, od esencijalnog značaja za pravilan tretman pokušaja simuliranja od strane sudije je prepoznavanje NAMERE. Da bi sudija prepoznao nameru nužno je ne samo da poznaje Pravila fudbalske igre već da oseća fudbal, da oseća igru.

Analiza slučajeva pokušaja simuliranja pokazala su da postoji jedna vrsta matrice ponašanja igrača. Normalno, radi se o uslovnoj matrici koja može imati svoje modaliteta u zavisnosti od slučaja, do slučaja. Prema toj matrici prilikom pada:

-igrač drži telo ispruženo ka napred,
-ruke su mu raširene i podignute u vis,
-glava je blago zabačena u nazad,
-torzo igrača je blago izbačen (kao da se igrač isprsi),
-igrač nekada koristi akrobatiku (teatralnost) prilikom pada.

Ono što je kod simuliranja veoma važno znati je to da kada igrač svojim kretanjem nema nameru da prevari sudiju, isto se ne može smatrati simuliranjem te stoga sudija ne treba da prekida igru.

Ako sve navedeno propustimo kroz prizmu prva tri kola Super lige Srbije i navedenog zapažanja stičem utisak da su sudije u nekim slučajevima kažnjavali igrače zbog navodnog simuliranja, a da igrač nije imao nameru da svojim kretanjem prevari sudiju kao i to da sudije nisu kažnjavale slučajeve simuliranja i pored toga što je kretanje igrača bilo takvo da je imalo za nameru da prevari sudiju. Ne kažnjavanje simuliranja je isto tako greška kao što je greška neosnovano disciplinsko sankcionisanje navodnog simuliranja.

Pogrešna procena pokušaja simuliranja od strane sudije ne sme se tretirati kao kolateralna šteta koja je nastala sticajem okolnosti, već se mora tretirati kao promašen glavni cilj od strane sudije.

P.S Na blogu su postavljene obrađene (tekstualno i video) neke od situacija o kojima je bilo reči u tekstu.

Нема коментара:

Постави коментар