понедељак, 21. новембар 2016.

PORED AUT LINIJE

Pre nekog vremena jedan iskusan posmatrač suđenja, bogatog iskustva posle utakmice je ušao u svlačionicu i rekao sudiji “Dete moje, prestani da skakućeš oko lopte i igrača ko kengur. To što ti radiše, sa tribina deluje smešno.” Radi se o posmatraču suđenja od kojeg mnoge sudije na Super ligi Srbije zaziru, ali kojeg mnogi priželjkuju kao posmatrača jer znaju da će od njega dobiti dobru i kvalitetnu analizu. Ovo je samo jedan od primera koji pokazuje koliko su naše mlade sudije intelektualno lenje, ne kažem glupe već lenje, jer žele lakšom linijom, slepim kopiranjem nečijeg stila suđenja da naprave svoj stil. Nije teško pogoditi da je s početka teksta neimenovani sudija, nije jedini, imao nameru da kao svoj stil prekopira stil suđenja kojeg neguje Milorad Mažić, trenutno naš najbolji sudija. Zaboravljaju sudije da je svaka kopija lošija od originala, da svaka kopija vremenom bledi. Original ostaje uvek isti.

Deluje neverovatno koliko mladih sudija pogrešno tumači ono što im Mažić, kako praktično na terenu tako i u razgovorima, predočava kada govori o dinamici u suđenju. Nije Mažić, svojim primerom rekao; To je to i drugačije ne može da bude, već je pokazao da je takav stil samo jedan od načina kako se može stvoriti prihvatljiva forma dinamičkog kretanja saglasno zahtevima savremenog suđenja a sve u funkciji kvalitetnog suđenja. Znači, to što sudije vide kod našeg najbolje sudije nije gotova matrica koje se sudije slepo trebaju držati, već model o kojem sudije treba da razmišljaju, kojeg treba da razvijaju u zavisnosti od svog karaktera, afiniteta i fizionomije.

Nije prihvatljiva dinamika trčanja kao da sudiju sam đavo goni po terenu (trčanje bez smisla), niti je dinamika, kako reče posmatrač suđenja, skakutanje sudije oko lopte i igrača kao kengur. Prava dinamika nije veštački nadražaj, već istinski osećaj sudije. Takvo razumevanje, koje se odomaćilo kod naših mladih sudija, nije ništa drugo do gruba interpretacija pojma dinamike u suđenju. Dinmika u suđenju podrazumeva aktivan i promišljen odnos sudije prema igri. Stalnost u kretanju, ka kojem stremi sasvremeno suđenje, pod sobom podrazumeva, u datoj situaciji, iznalaženje optimalnog položaja sudije kako prema lopti, tako i prema igračima, iznalaženje pozicije koja je za sudiju najprihvatljivija u smislu verovanja njegovim odlukama. Za to je potrebno da se sudije aktivno, mislim pre svega intelektualno, uključe u traženju prihvatljivog stila kretanja a ne da krenu u kopiranje matrice koja nije njihova.

Na kraju treba reći da i naši posmatrači suđenja, najveći broj njih, pitanju kretanja sudije tokom meča pristupaju površno, bez sagledavanja celine slike. Navešću jedan primer. Nakon jedne utakmice posmatrač suđenja je ušao u svlačionicu i razgovor sa sudijom započeo sledećom rečenicom “Vidi, kreanje ti nije bilo adekvatno…”. Na to je odmah reagovao sudija pitanjem “Šta je moje kretanje loše proizvelo na utakmici. Da li sam zbog takvog kretanja doneo neku pogrešnu odluku, da li sam neki tim oštetio, da li sam smetao igri i igračima, da li sam uticao na tok i razvoj igre.” Zbunjeni posmatrač suđenja je smušeno odgovorio “Ma nije to u pitanju. Znaš i sam da je intencija u svaremenom suđenju stavljena na kretanju sudije.” Znači, u navedenom slučaju posmatrač suđenja je kretanju sudije pristupio kao nekakvoj formi, a ne kao nečemu što će mu pomoći da spozna suštinu. Nije dovoljno samo sudije po tom pitanju usmeravati, već je potrebno da na tome rade i posmatrači suđenja.

Naše mlade sudije imaju sreću da ispred sebe imaju sudiju koji im je praktično pokazao – Evo vam model dinamičkog kretanja pa u tom pravcu razmišljajte, razvijajte svoj stil kretanja i suđenja. Pametnom sudiji više od toga i ne treba.

Нема коментара:

Постави коментар