понедељак, 19. децембар 2016.

ANALIZA SUĐENJA U PRVOM DELU TAKMIČARSKE 2016/2017 SEZONE IZ UGLA BLOGA

- Nije sveobuhvatno, ali jeste reprezentativni uzorak -

Prvi deo takmičarske 2016/2017 sezone Super lige Srbije  je završen. Sledi pauza do 18. februara kada su na programu mečevi 22. kola. Kao što klubovi podvlače crtu u sumiranju do sada ostvarenih rezultata tako i će i ljudi u FSS zaduženi za sudije i suđenje sumirati učinak sudija. Biće potrebno uraditi jednu ozbiljnu i sveobuhvatnu analizu. Da bi se jedna takva analiza mogla uraditi potrebno je imati uvid u sve utakmice, potrebno je imati uvid u sve izveštaje koje su posmatrači suđenja sa utakmica poslali. Što se tiče ovog bloga pratio sam samo neke od utakmica koje su bile odigrane do sada, pa stoga osvrt koji želim da napravim na suđenje u dosadašnjem delu šampionata Super lige Srbije ne može se smatrati sveobuhvatnim, ali se može smatrati kao reprezentativni uzorak. Na blogu je kroz analize obrađeno nešto više 35% odigranih mečeva.

Generalno stav koji se nameće kao zaključak je da je suđenje u prvom delu takmičarske 2016/2017 sezone bilo lošije nego u isto vreme u sezoni 2015/2016. Dva faktora su uticala na takvo kretanje. Prvi faktor, „našpanovan“ početak sezone u smislu najave radikalnog zaokreta u pravcu rada sa sudijama, pa samim tim očekivanja i stremljenja tada novog  rukovodstva Sudijske komisije FSS. Drugi, trusnost terena oko sudija koja je nastala direktnim uplivom FSS i smenom Sudijske komisije FSS nakon 11. kola. Za oba ta faktora sudije nisu bile spremne. Uticaj navedena dva faktora je doneo prilično nestabilan ambijent i atmosferu što se na kraju reflektovao i na učinak sudija. Idealan ambijent za sudije ne postoji, ali taj ambijent ne sme biti opterećen stvarima koji izlaze iz okvira uloge i značaja fudbalske igre. Ako ambijent koji okružuje sudije izlazi iz tog okvira onda imamo jednu krajnje nestabilnu situaciju koja, po pravilu, uvek proizvodi negativno dejstvo po sudije. O tom dejstvu se moralo voditi računa prvo, kada se krenulo u novu sezonu, drugo, pogotovu kada se posegnulo za smenom rukovodstva Sudijske komisije FSS u jeku sezone.

Što se tiče učinka sudija u ovom delu sezone zapažanja su sledeća:
1.Primetan je neujednačen kriterijum u pogledu dosuđivanja kaznenih udaraca.
2.Primetan je neujednačen kriterijum prilikom iziricanja disciplinskih mera, naročito kada su u pitanju opomene.
3.Kod jednog broja sudija, kako je porvenstvo odmicalo, primetan je pad fizičke pripremljenosti.
4.Primetno je da sudije tolerišu gubljenje vremena prilikom izvođenja slobodnih udaraca.
5.Primetno je da određeni broj sudija toleriše nesportska ponašanja ne samo igrača, već i ljudi u tehničkom prostoru. Zbog te tolerancije one druge sudije koje takva ponašanja ne tolerišu imaju problem kada pribegnu sankcionisanju takvog ponašanja.
6.Primetno je da mnoge sudije neadekvatno pristupaju primeni Pravila 14.
7.Primetno je da kod određenog broja sudija kretanje i poziciniranje tokom utakmice nije adekvatno. Ili sudije bespotrebno rasipaju snagu nasumičnim trčanjem, ili zbog nedostatka kondicije koriste u najvećem broju slučajeva paralelu u kretanju.
8.I dalje je primetno da se sudije klone „nepopularnih odluka“, odnosno da kod takvih odluka koriste princip „linija manjeg otpora“.
9.Primetno je da kod određenih sudija postoji problem sa procenom simuliranja prekršaja.

Što se tiče neujednačenog kriterijuma prilikom dosuđivanja kaznenih udaraca tu smo u ovom delu sezone imali izrazito šarenilo. To šarenilo je izazivalo mnogo zabune ne samo kod stručne javnosti, već i kod aktera meča. Previše zabuna prouzrokovane neujednačenim kriterijumom stavlja takvu zabunu van okvira standardne sudijske greške. Ono što je prekršaj na bilo kom drugom delu terena za igru, to je prekršaj i unutar kaznenog prostora, kao i obrnuto. Kazneni prostor ne sme biti mesto kalkulacije kod sudije. Elem, ono što je interesantno je to da smo kod određenog broja istih sudija imali izraženu ovakvu vrstu problema.  

Što se tiče neujednačenog kriterijuma prilikom izircanja disciplinskih mera ono već duži vremenski period predstavlja problem za naše sudije. Jasno je da sudija ne sme biti skriveni policjaca na terenu za igru, već regulator strasti ali kriterijum mora postojati. Kriterijum zavisi od sudije i njegove pripreme za meč. Neće biti ništa novo kada kažem da prvih  10-15 minuta meča postavljaju temelje kompletnog suđenja na meču. U tom periodu igrači ispituju puls sudije, sudija ispituje puls igrača. Jasno je da sudija može u interesu meča kriterijum relaksirati ali samo do određene granice. Ta granica je definisana imperativnom odrednicom da je bezbednost igrača na provom mestu. Mi smo imali situacije da su neke sudije zbog toga što je rana faza meča nekim igračim progledali kroz prste za prekršaje koji su bili takvi da su zanemarili bezbednost igrača. Upravo ta bezbednost je crvena linija koju sudija ne sme da pređe bez obzira koji je minut u pitanju.

Dobra fizička kondicija je jedan od neophodnih uslova u savremenom suđenju. Do dobre kondicije sudije dolaze konstatnim treniranjem. Međutim, kod nas to nije slučaj. Naime, imamo i dalje određen broj sudija koji fizičkoj pripremljenosti pristupa kampanjski. To znači da pred početak prevenstva za seminar kada se vrši provera fizičke pripremljenosti sudije su spremne, ali kasnije kako prevenstvo odmiče usled mnogih faktora ta kondicija slabi što je posledica neredovnog treniranja. To se najbolje moglo videti u periodu od 19. do 21. kola kada su se sudije mnogo teže kretale po terenu za igru u odnosu na period kada je prvenstvo tek počelo. Mnoge problematične odluke su bile posledica sudijinog kašnjenja za akcijom, tj. namenja daha kod sudije da se akcija isprati do kraja.

Gubljenje vremena prilikom izvođenja slobodnih udaraca, pogotovu u zoni šuta ka vratima, je postao, sada već, ozbiljan problem kod mnogih naših sudija. Ovo se ne odnosi na slučajeve kada se povređenom igraču ukazuje medicinska pomoć. Nedopsutivo je da procedura od momenta prekida, do momenta nastavka igre traje između 45 sekundi do preko jednog minuta. To je u savremenom fudbalu neopravdano izgubljeno vreme. Veliki broj sudija toleriše takvo izgubljeno vreme tj. u takvim situacijama situacija vodi sudiju, a ne sudija situaciju. Na ovom segmentu sa našim sudijama treba ozbiljno raditi.

Naše sudije su uvek imale veliki problem sa nesportskim ponašanjem ne samo igrača, već i sa ljudima koji sede u tehničkom prostoru. U ovom delu sezone smo imali priliku da često vidimo da negodovanje igrača, trenera ili nekog drugog lica iz tehničkog prostora izlazi iz ovira fer pleja i sportskog. Neke od tih reakcija su bile krajnje nekulturne, da ne kažem prilično prostačke. Neke sudije su takva ponašanja adekvatno sankcionisali, ali postoji i određeni broj sudija, koji nije mali, koji takvo ponašanje nije adekvatno sankcionisao. Nesportska ponašanja sudije moraju sankcionisati bez obzira koji je igrač u pitanju, bez obzira koji je trener u pitanju, bez obzira koji je klub u pitanju. Sankcionisanjem nesportskog ponašanja sudije brane svoj integirtet kao sudije.

Pravilno sprovođenje procedure iz Pravila 14 je bio i ostao veliki problem kod skoro svih naših sudija. Bez obzira na to koliko je Pravilo 14 eksplicitno napisano naše sudije se o to pravilo redovno ogreše. Ruku na srce treba reći da sudije samo koriste prazninu koja je nastupila između slova tog pravila i  interpretacije istog od strane nedležnih organa. Nadležni organi svesno prelaze preko  nepoštovanja tog pravila pa je onda logično da sudije takav stav koriste kako bi sebi olakšali posao, bez obzira na to što je takvo postupanje suprotvno odredbama Pravila igre.

Pravilno kretanje je direktno povezano sa fizičkom spremnosti sudije. Po ovom pitanju su kod naših sudija u ovom delu prvenstva prisutna dva pristupa. Prvi, karakterističan za mlađe sudije u kojem se trči bez osećaja za racionalnost u kretanju. Drugi, karakterističan za starije sudije, u kojem se trči lakšim putem. Što se tiče prvog pristupa mlađe sudije u želji da „pozitivno“ skrenu pažnju na sebe kreću se po terenu onako kako im je neko rekao da treba da se kreću, ili tako što su to videli kod uspešnih sudija a ne onako kako igra i dešavanja na terenu nalažu. Često smo u ovom delu prvenstva imali priliku da vidimo čak i komične situacije kada je u pitanju kretanje i pozicioniranje sudija predstavnika mlađe generacije. S druge strane starije sudije, rukovodeći se iskustvenim osećajem zanemaruju zahteve igre pa pokušavaju da igru prilagode svom stilu kretanja. U oba slučaja rezultat nije bio povoljan po sudiju. Ta nepovoljnost se ogledala u tome što su sudije negujući navedene stilove kretanja ili smetali igri i igračima, ili su odluke donosili sa distance koja je bila veća nego što je to bilo potrebno.

Izbegavanje nepopularnih odluka i ove godine je bilo prisutno. To se u najvećem broju slučajeva dešavalo kada je trebalo igraču izreći disciplinsku meru – isključenje, kao najteži oblik disciplinske mere. Ono što zabrinjava je to da su neke sudije izbegavali da igračima izreknu navedenu disciplinsku meru i pored toga što je prekršaj koji je igrač načinio imao sve elemente da bude sankcionisan ili kao grubost, ili kao nasilno ponašanje. Za takve prekršaje se primenjuje princip „nulte tolerancije“ što znači da takvi prekršaji moraju biti sankcionisani isključenjem. Tu kompromisa ne sme da bude. Zamena disciplinske mere – isključenje sa disciplinskom merom - opomenom je greške i to velika.

Problem simuliranja prekršaja je i u ovom delu novog prvenstva se pokazao kao nešto oko čega mnoge sudije polome zube. Naime, imali smo priliku da često vidimo da sudije simuliranju prekršaja ili pristupe previše rigidno, pa tako i najobičniji pad, koji nema elemente simuliranja, okarakterišu kao simuliranje ili previše liberalno gde očigledno simuliranje ne sankcionišu. Istina je u sredini. Tačno je definisano što se smatra simuliranjem prekršaja. Međutim, problem kod procene simliranja prekršaja nije u razumevanju onoga što je napisano već u prepoznavanju napisnog na terenu, u konkretnoj situaciji. Tu dolazi do izražaja osećaj sudije za igru, za fudbal, za situaciju. Ovo je jedini segment suđenja koji se ne može knjiški naučiti već je za njegovo prepoznavanje potreban osećaj kojeg sudija ili ima, ili nema.

Na kraju ako smo u ovom delu takmičarske sezone imali lošije suđenje u odnosu na prethodnu sezonu za isti period, to znači da postoji prostor za boljitak jer su naše sudije pokazale da mogu bolje od postojećeg. Uslov za taj boljitak leži pre svega u  stvaranju normalne atmosfere u kojoj će struka voditi glavnu reč za sudije, i drugo potrebno je izvršiti reviziju liste i svesti istu na optimalan broj sudija primeren sistemu takmičenja, ali i zahtevu da sudije češće sude. 

3 коментара:

  1. Jedini komentar za stanje u nasoj sudijskoj organizaciji od rukovodstva do sudija na terenu je TUGA,JAD I BEDA!EVROPSKO DNO DNA,bez ikakve buducnosti i osim Mazica bez ijedne svetle tacke.

    ОдговориИзбриши
  2. Ne bih baš generalizovao stvari. Slažemo se u jednom a to je da je rukovodstvo nedopustivo loše. Ima među sudijama dobrog materijala koji kada bi se pravilno umserio mogao bi postići zapažene rezultate na međunarodnoj sceni.

    ОдговориИзбриши
  3. Medju mladim sudijama ima odlicnih sudija pravih bisera ovog posla,ali ovo nakaradno rukovodstvo se svojski trudi da ih unisti.Mladim sudijama se sansa daje na kasicicu,dok se u prvi plan guraju sudije koje su pred krajem karijere.Kada ce mlad sudija da stekne iskustvo ako u polusezoni odsudi 2-3 utakmice,a na primer Majo Vujovic ili Petar Piper 10-11 utakmica!?!?!?Zbog ovakvih stvari mislim da nase sudije nemaju nikakvu buducnost.

    ОдговориИзбриши