недеља, 19. фебруар 2017.

ČETIRI PRIMERA SA BANJICE

- Super liga Srbije, 22. kolo -

Rad – Partizan 0:1 (0:0)

Sudija: Srđan Jovanović (Beograd)

Rad i Partizan su na Banjici odigrali tvrd meč sa malo šansi, ali sa dosta nervoze i tenzije. Osetila se nervoza i tenzija tokom trajanja meča naročito kod igrača Partizana. Oba tima su imala svoje šanse s tom razlikom što su crno-beli jednu svoju iskoristili. Možda baš zbog toga pobeda izabranika Marka Nikolića je zaslužena, mada ne bi bilo nezasluženo da je Rad ostao neporažen. Što se tiče suđenja bio je ovo prilično težak meč za suđenje sa dosta prekršaja i kontakt igre pogotovu oko sredine terena. Za ovu priliku sam izdvojio četri situacije kao primere koji mogu poslužiti sudijama.

Situacija 1. – Ovu situaciju sam izdvojio kao primer pravilno puštene prednosti. Pored toga što je nad igračem u plavom dresu bio načinjen prekršaj otvorio se obećavajući napad za tim u plavim dresovima što je sudija i osetio. U datom trenutku za tim u plavim dresovima veća korist je bila da se pusti prednost, od dosuđivanja prekršaja u njihovu korist. Zbog toga odluku sudije da pusti prednost u ovoj situaciji smatram ispravnom jer su bili zadovoljeni kriterijumi da se ista pusti. Znači, u ovoj situaciji na delu smo imali sudijin osećaj za razvojh igre.
Situacija 2. – Drugu situaciju sam izdvojio kao primer pravilnog sankcionisanja prekršaja koji je po svojoj prirodi bezobziran. Kao što se može videti igrač u crno-belom dresu je startova na takav način da je zanemario potencijalnu opasnost po protivnika. U ovakvim situacijama kada su okolnosti takve jedino je primereno da igraču koji načini ovakav start sudija izrekne disciplinsku meru – opomena. Kod ovakvih startova kompromisa ne sme da bude jer pravilnim sankcionisanjem ovakvog ponašanja sudija ne samo da štiti igrača, već i igru.
Situacija 3. – Treću situaciju sam izdvojio kao primer pravilnog disciplinskog sankcionisanja igrača zbog sprečavanja obaćevajućeg napada protivničkog tima. Kao što se može videti igrač u crno-belom dresu svojim kretanjem se našao u obećavajućem napadu (ne može se govoriti o izglednoj prilici za postizanje pogotka zbog položaja ostalih odbranbenioh igrača, ali i zbog pozicije, udaljenosti napadača u odnosu na vrata) nakon čega je bio sprečen prekršajem. U ovakvim situacijama jedina primerena odluka sudije, pored tehničke kazne je i disciplinska mera – opomena.
Situacija 4. – Četvrtu, poslednju situaciju, sam izdvojio kao primer pravilnog pozicinoiranja sudije gde je kao proizvod tog poziciniranja došla do izražaja pravilna procena starta igrača. Kao što se na snimku može videti start igrača u crno-belom dresu je bio ispravan tj. igrač prilikom uklizavanja nije načinio kažnjivu radnju iz Pravila 12. Sudija je to dobro video jer je njegova pozicija u trenutku dešavanja kontakta bila dobra. Naime, sudija je prilikom kretanja napravio ispust od osnovne dijagonale što mu je donelo prednost u smislu da je mogao jasno da vidi dešavanje, pa samim tim da donese ispravnu odluku. Kod ovakvih situacija ugao gledanja sudije je veoma važan. Taj ugao zavisi od položaja sudije. U konkretnom slučaju pozicija sudije je bila dobra, pa samim tim i ugao gledanja je bio pravilan kao i procena starta.

Нема коментара:

Постави коментар