среда, 22. фебруар 2017.

OSAM SITUACIJA IZ LEVERKUZENA

- Liga Šampiona, 1/8 finala prvi meč -

Bajer (Leverkuzen) – Atletiko Madrid 2:4 (0:2)

Sudija: Viliem Kolum (Škotska)

Bajer i Atletiko su odigrali retko interesantan meč. Viđeno je čak šest pogodaka i bar još toliko izglednih prilika za pogodak. Pored toga utakmica je bila borbena i dinamična sa puno ritma i tempa. Atletiko je držao rezultatsku prednost tokom celog trajanja meča, Bajer se nije predavao, ali na kraju pobedila je bolja ekipa. Izabranici Diega Simeonea ovom pobedom su praktično zakoračili u narednu rundu takmičenja jer će biti potrebno pravo čudo nad čudima pa da se ova kapitalna prednost prokocka. Kada su sudijske odluke u pitanju izdvojio sam osam situacija kao interesantne za analizu.

Situacija 1.- Sudija je nakon prekršaja koji je načinjen nad igračem u takmnom dresu pustio prednost. Odluku sudije smatram ispravnom jer se preko puštene prednost tim u tamnim dresovima našao u obećavajućem napadu. Jasno je da je u datoj situaciji prednost više koristila timu u tamnim dresovima od toga da je sudija u njihovu korist dosudio tehničku kaznu – direktan slobodan udarac. Lep primer za puštanje prednosti.
Situacija 2. – Uovoj situaciji su objedinjene dve situacije. Radi se o situacijima u kojima je sudija prvo igraču izrekao disciplinsku meru – opomena zbog neprospisnog korišćenja ruku u duel igri, dok u drugoj situaciji do izricanja disciplinske mere nije došlo. Situacije su date jedna za drugom radi boljeg poređenja. Što se tiče prve situacije odluku sudije smatram ispravnom jer je koriščenje ruke od strane igrača u tamnom drtesu bilo nesportsko te je moglo da dovede u opasnost protivničkog igrača. Što se tiče druge situacije ona je veoma interesantna jer imamo vidno odručen lakat igrača u crveno-belom dresu i igrača u tamnom dresu koji je nakon kontakta ostao na zemlji. Analizirajući situaciju mišljenja sam da je sudija načinio previd u proceni situacije jer je položaj ruke(lakta) igrača u crveno-belom dresu prilikom duela mogao da dovede u opasnost protivničkog igrača.
Situacija 3. – Ovu situaciju sam izdvojio kao primer prekršaja telom. Može se videti da je igrač u tamnom dresu pokretima tela sprečio protivničkog igrača u igranju tj. načinio je kažnjivu radnju iz Pravila 12. Zbog toga odluku sudije da prekine igru i da dosudi tehničku kaznu – direktan slobodan udarac smatram ispravnom. U savremenom fudbalu je primetno da ova vrsta prekršaja doživljava jednu vrstu ekspanzije.
Situacija 4. – Kod ove situacije je inetersantno to da je sudija dosudio tehničku kaznu – direktan slobodan udarac ali je, to je moje mišljenje, propusti priliku da igraču u tamnom dresu izrekne i diciplinsku meru – opomena. Radi se o prekršaju u kojem je zanemarena opasnost po protivničkog igrača a sama kažnjiva radnju se ogledala u povredi odredbe Pravila 12 – udari nogom protivnika.
Situacija 5. – Ovu situaciju sam izdvojio kao dobar primer dobre i loše odluke sudije. Naime, sudija je prvo doneo dobru odluku što je pustio prednost za tim u crveno-belim dresovima i pored toga što je nad igračem tog tima načinjen prekršaj. Iz te prednosti se razvio obećavajući napada pa je tako prava šteta što iz tog napada nije psotignut pogodak. Međutim, ponašanje  koje je ispoljio igrač u tamnom dresu u pokušaju da spreči napad protivničkog tima nije smeo da prođe nekažnjen jer je priroda prekršaja bila takva da je zahtevala od sudije da igraču izrekne disciplinsku meru – opomena. U pitanju je bio start kojim je bio usmeren isključivo na igrača i koji je zanemario opasnost po protivnika.
Situacija 6. – Ova situacije je interesantna ne samo zbog toga što se radi o dosuđenom kaznenom udarcu, već i zbog toga što je zanimljiva vrsta prekršaja. Naime, igrač u tamnom dresu je koristio ruke na napropisan način u želji da spreči napredovanje protivnika. Kažnjiva radnja je započeta van kaznenog prostra. Veoma je važno utvrditi gde se kažnjiva radnja završila jer u zavisnosti od mesta završetka zavisi i vrsta tehničke kazne. Stičem utisak da je kažnjiva radnja završena ipak u kaznenom prostoru što dalje navodi da je sudija doneo ispravnu odluku što je kao mesto prekršaja označio kazneni prostor tj. što je dosudio kazneni udarac. Mišljanja sam da ovde imamo prekršaj u trajanju.
Situacija 7. – Ovu situaciju sam izdvojio kao primer pravilnog disciplinskog sankcionisanja slučaja kada igrač načini prekršaj gaženjem protivnika. Kao što se na snimku može videti igrač u tamnom dresu je nagazo na stopalo protivnika. Ova vsrta prekršaja se smatra kao bezobziran start jer može da proizvede negativne efekta nad igračem nad kojim je načinjen takav prekršaj. Ova vrsta prekršaja sve više poprima maha na terenima.
Situacija 8. – Ovu situaciju sam izdvojio kao dosta retku. Naime, sudija zbog kontakta igrača u tamnom i crveno-belom dresu nije prekinuo igru smatrajući da igrač u tamnom dresu nije načinio prekršaj. Nakon što su igrači u tamnim dresovima stali i izbacili loptu van terena za igru a sudija označio prekid igre dozvolio je medicinskoj ekipi da uđe u teren za igru. Nakon što je izvršio konsultacije sa svojim timom, takav utisak sam stekao, sudij aje igraču u tamnom dresu izrekao disciplinsku meru – opomena zbog prekršaja kojeg nije prvobitno tehnički kaznio, a igru je nastavio kao da je dosudio tehničku kaznu – direktan slobodan udarac. Pravila igre ovako nešto dozvoljavaju. Naime, dok igra nije nastavljena sudija ima pravo da koriguje svoju prvobitnu odluku. Kada se igra nastavi to pravo više nepostoji. Iako se sudija korekcijom odluke vratio na kolosek ispravne odluke promena odluke ide na dušu sudije.

Нема коментара:

Постави коментар