субота, 18. фебруар 2017.

PRIMERI SA STADIONA RAJKO MITIĆ

- Super liga Srbije, 22. kolo -

Crvena Zvezda – Novi Pazar 2:0 (1:0)

Sudija: Milorad Mažić (Vrbas)

Ako se za neku utakmicu može reći da je bila „smor“ za gledanje onda je to svakako današnji meč na stadionu Rajko Mitić. Za fudbal su potrebna dva tima. Danas je na terenu postojao samo jedan tim i to Crvena Zvezda. Gosti su, žargosnki rečeno, „parkirali autobus ispred svog kaznenog prostor“ i tako odigrali devedeset minta. Zbog toga smo imali priliku da gledamo klasičnu igru na jedan gol. Statistika kaže da je posed lopte bio 69%:31% u korist izabranika Miodraga Božovića. O tome koliko je pobeda crveno-belih zaslužena ne treba trošiti reči. Što se tiče sudijskih odluka, na meču nije bilo spornih i sumnjivih situacija. Ja sam, u oskudnoj ponudi, za ovu priliku izdvojio dve situacije koje mogu biti predmet razgovora.

Situacija 1. – U ovoj situaciji su objedinjene tri situacije. Prvo, radi se o situacijama iz 37. i 59. minuta kada je sudija igračima izrekao disciplinsku meru – opomenu. U obe situacije imamo sudijinu doslednost u sprovođenju zauzetog kriterijuma. Znači, sudija je oba starta procenio kao startove koji su po svojoj prirodi bezobzirni, odnosno o startovima sa „zakasnelim dejstvom“. Možda se o prvoj situaciji može razgovarati koliko je start bio za disciplinsko sankcionisanje imajući u vidu kompletnu sliku dešavanja, ali odluku sudije možemo prihvatimo kao njegov kriterijum. Drugi start je neuporedivo jasniji i tu, takvog sam mišljenja, teško da ima mesta nekom razgovoru o opravdanosti izricanja disciplinske mere. Igrač jeste zaslužio disciplinsku meru – opomena.
Dolazimo do treće situacije koja se dogodila u 81. minutu meča. U toj situaciji sudija je ponašanje igrača u plavom dresu okarakterisao kao prekršaj (kažnjivu radnju) što smatram ispravnom odlukom. Dolazimo do pitanja procene potrebe izricanja disciplinske mere. Vratimo se na situacijuiz 37. minuta. Ako smo tada prihvatili kao kriterijum za disciplinsko sankcionisanje to da je start igrača u plavom dresu bio usmeren ka protivniku u želji da se on, zakasnelim startom, spreči u daljem napredovanju, onda po tom istom kriterijumu i ponašanje igrača iz 81. minuta zaslužuje disciplinsko sankcionisanje. U navedenom minutu start igrača u plavom dresu je bilo isključivo usmeren ka protvinku motivisan željom da se protivnik spreči u daljem napredovanju, bez želje da se igra loptom.
Situacija 2. – Ovu situaciju sam izdvojio kao primer primene prednosti. Jasno je da je ovde igrač u plavom dresu načinio prekršaj, ali stičem utisak da je i sudija reagovao brže nego što je to bilo potrebno. Mišljenja sam da je bilo prostora da se primeni princip „sačekaj i vidi“. Nikada nije kasno prekinuti igru, ali ako se igra prekine, a nije bilo potrebe za tim, onda je šteta veća nego ako sudija malo zakasni u prekidanju igre. Mislim da je sudija imao prosotra i vremena da vidi kako će se akcija razvijati pa tek onda da reaguje. Ovako, stekao se utisak, reakcije igrača to potvrđuju, da je sudija prekinuo akciju a mogao je da pusti prednost.

Нема коментара:

Постави коментар