среда, 15. фебруар 2017.

SEDAM SITUACIJA SA PARKA PRINČEVA

- Liga Šampiona, 1/8 finala, prvi meč -

PSŽ – Barselona 4:0 (2:0)

Sudija:  Šimon Marčiniak (Poljska)

PSŽ je potopio Barselonu u Parizu. Igrači Uni Emeria održali su pravi čas fudbala gostima iz Katalonije. U svim elementima fudbalske igre domaći tim je bio bolji pa je pobeda više nego zaslužena. Rezultat je slika i prilika dešavanja na Parku prinčeva. U fudbalu su čuda moguća. Međutim, ni čuda se ne dašavaju često jer kada bi se često dešavala onda ni čuda ne bi bila čuda. U revanšu treba da se desi prava senzacija pa da PSŽ prokocka kapitalnu prednost iz prvog meča. Kada su sudijske odluke u pitanju izdvojio sam sedam situacija koje mogu biti interesantne ne samo za analizu, već i za edukaciju. Krenimo redom.
Situacija 1. – Sudija je u 3. minutu utakmice igraču u tamnom dresu izrekao disciplinsku meru –opomena zbog učinjenog starta. Izricanje disciplinskih mera treba uvek da bude u funkciji fudbala i razvoja igre. Kroz disciplinske mere sudija štiti ne samo igrače, već i igru. U konkretnoj situaciji se postavlja pitanje šta je sudija, ili koga je sudija zaštitio izricanjem disciplinske mere. Stičem utisak da nije nikoga zaštitio već da je posegao za disciplinskom merom samo zato što mu je negde u podsvesti stajalo da se takvi startovi moraju disciplinski sankcionisati bez obzira koliko ta mera u datim okolnostima ima uporište u igri i razvoju igre. Pre izricanja disciplinske mere igra nije imala elemente koji bi ukazivali da postoji latentna opsanost da ona krene u pogrešnom smeru, kao što ni posle izircanja disciplinske mera igra nije poprimila neki drugi, nesportski tok. Znači, ni pre a ni posle izricanja disciplinske mere nismo imali niti nervoznu, niti nesportku igru. Zbog toga ovakav postupak sudije deluje veštački, deluje nasilno umetnut. Sudije ne treba da zaborave da pored disciplinskih mera na raspolagnju im stoji i prevencija kao verbalni oblik usmeravanja igrača u kom pravcu njegovo ponašanje treba da ide, pogotovu kada je u pitanju rana faza igre. Sudija mora imati osećaj za igru kada primenjuje slovo Pravila igre.
Situacija 2. – Radi se o procenii ofsjada od strane AR2. Kao što se na frejmovanom detalju može videti ofsajda nije bilojer je najbliži vratima tima u svetlim dresovima bio igrač toga tima. U skladu sa takvim saznanjem je postupio i pomoćni sudija. Ovakve situacije su veoma nezahvalne za analizu jer se radi o proceni u kojoj se prepliće mnogo elemenata od kojih neki zavise od samog pomoćnog sudije a neki od  faktora sreće. U konkretnom slučaju AR2 zaslužuje pohvalu za uspešno rešenu situaciju, bez obzira da li je ta uspešnost bila proizvod znanja ili sreće. S druge strane, sve da je pomoćni sudija i  pogrešio u proceni teško da bi mogla da mu se stavi ozbiljnija zamerka imajući u vidu složenost situacije.
Situacija 3. – Skoro je na blogu bio postavljen tekst o menadžmentu kod slobodnih udaraca. Ova situacija je odličan primer za podršku svemu onome što je u tekstu rečeno. Činjenice kažu da je u konkretnom slučaju, od momenta prekida igre do momenta kada je igra nastavljena, prošlo 1:15 minuta. To je sa aspekta savremenog fudbala i suđenja nedopustivo mnogo vremena. To vreme je izgublejno vreme. U konkretnom slučaju slobodan udarac je upravljao sudijom, a ne sudija slobodnim udarcem. Ovakve situacije sudije moraju brže da rešavaju. Sudije moraju da izbegnu nepotrebno natezanje sa igračima, nepotrebnu priču i ubeđivanje. Savremeno suđenje traži efikasnost od sudije kako kod procene situacija, tako i prilikom sprovođenja donetih odluka. Da zlo bude veća na utakmici sam zabeležio još jednu takvu situaciju. Radi se o situaciji iz 90. minuta meča kada je potrošeno nešto malo manje od jednog minuta za izvođenje slobodnog udarac. Znači, za dva slobodan udarca je izgubljeno preko dva minuta vremena.
Situacija  4. – Sudija je u 33. minutu utakmice igraču u svetlom dresu izrekao disciplinsku meru opomena zbog starta. Odluku sudije smatram ispravnom jer se radilo o bezobzirnom startu. U pitanju je bilo gaženje protivnika. Ovakvi startovi, koji u osnovi zanemaruju eventualne posledice po protivnika, bez izuzetka treba da budu disciplinski sankcionisani. Disciplinskim sankcionisanjem ovakvih startova sudija ne samo da štiti igrače, već štiti i igru od svega onoga što nije fudbalsko, što nije u duhu fudbalske igre.
Situacija 5. – U ovoj situaciji su objedinjene dve situacije. Objedinjene su situacije iz 63. i 76. minuta utakmice. Ova objedinjena situacija treba da posluži kao primer nejednake primene uspostavljenog kriterijuma prilikom presuđivanja. Naime, u 63. minutu sudija je igraču u svetlom dresu izrekao disciplinsku meru – opomena. S druge strane u 76. minutu sudija nije igraču u tamnom dresu izrekao disciplinsku meru – opomena. Zajedničko za oba prekršaja je to da su po svojoj prirodi isti. Oba starta su bila usmerena na pritivničkog igrča, oba starta su bila urađena sa iste pozicije. Znači, ako je u prvom slučaju sudija posegao za disciplinskom merom, onda je to treba da uradi i u drugom slučaju. I obrnuto. Šaranje kriterijumima nije dobro za sudiju.
Situacija 6. – U ovoj situaciji se radi o proceni ofsajda od strane AR2. Ovde važi isti princip kao što je to bio slučaj sa situacijom iz 6. minuta meča,  s tom razlikom da ovde frejmovan detalj pokazuje da ofsajda nije bilo. Pomoćni sudija je signalizirao ofsajd. Znači, imajući u vidu složenost situacije, odlučivali centrimetri, može se konstatovati da je AR2 načinio previd u proceni ali se taj previd teško može okarakterisati kao velika greška pomoćnog sudije.
Situacija 7. – I ova situacija može poslužiti kao dobar primer kada govorimo o menadžmentu kod izvođenja slobodnih udaraca. Kod ove situacije akcenat je na brzom izvođenju slobodnog udarca. Kao što je poznato igrači mogu brzo da izvedu slobodan udarac ako su ispunjeni određeni uslovi. Ti uslovi su: da je lopta postavljena na mesto gde je bio prekršaj, da se lopt analazi u fazi mirovanja, da protivnički igrači ne ometaju izvođenje slobodnog udarac i da sudija nije ispoljio aktivnosti u smislu upravljanja slobodnim udarcem. U konkretnom slučaju lopta je bila postavljena na mesto gde je bio prekršaj, isto tako lopta je mirovala prilikom izvođenja slobodnog udarac, protivnički igrač jeste imao nameru da spreči brzo izvođenje slobodnog udarac ali u toj nameri nije uspeo i na kraju sudija nije ispoljio aktivnost kako bi obezbedio nesmetanu procedudu za izvođenje slobodnog udarca. Znači svi elementi su bili ispunjeni da sudija dozvoli brzo izvođenje slobodnog urdarca što je on na kraju i uradio. Da je kojim slučajem sudija sprečio brzo izvođenje slobodnog udarac on bi na taj način pomogao timu igraču koji je imao nameru da spreči brzo izvođenje, odnosno odluka sudije bi bila na štetu drugog tima.

1 коментар:

  1. Situacija br 1

    Pomoćnik uopšte nije mogao da vidi udaljenijeg napadača (Kavanija),jer je bio potpuno blokiran drugim (tamnoputim) napadačem. I ne samo da nije mogao da vidi napadača, već i pretposlednjeg igrača odbrane.

    U takvim situacijama, pomoćnici mogu (kao krajnje rešenje) da pristanu na određeni vid "kockanja" i da se pomere korak u levo ili korak u desno, pa da "na osećaj" pokušaju da procene situaciju, iako nisu idealno postavljeni.
    Naravno, govorim o manje dinamičnim situacijama od ove u 6. minutu utakmice.
    Fantastična procena pomoćnika, šteta što akcija nije završena pogotkom.

    Takođe, odlična reakcija glavnog sudije na protest odbrambenog igrača usmeren ka pomoćnom sudiji.

    ОдговориИзбриши