петак, 14. април 2017.

HOĆU, NEĆU - VOLI, NE VOLI

Kada je Zvezdan Terzić, Generalni direktor FK Crvena Zvezda, pred 153. večiti derbi, s punim pravom, javno izrazio nezadovoljstvo načinom i procedurom delegiranja sudija za tu utakmicu, samom tim i za kompletno 24. kolo Super lige Srbije, među klubovima koji su potpisali zajedničku deklaraciju podrške rukovodstvu FSS i njenim organima je bio i FK Čukarički. Tom deklaracijom napadnut je Generalni direktor Crvene Zvezde zbog mešetarenja i unošenja nemira u srpski fudbal. Istina u tom saopštenju se spominjala samo Sudijska komisija FSS, ali između redova je stajala podrška sadašnjem rukovodstvu FSS.

Nakon odigranog 30. kola Super lige Srbije, kada je FK Čukarički osetio na svojoj koži sve čari srpskog fudbala iz tog kluba stiže druga muzika. Sada se iz usta Lalatovića čuju reči, koje su suštinski duboko u suprotnosti sa ranije datom podrškom FSS od strane kluba čiji tim on trenira. Uz konstataciju prvog čoveka stručnog štaba tima sa Banovog brda, da jedva čeka da ode iz srpskog fudbala, da je sve znao unapred, da mu je muka od svega, da ne treba nikog da čuda ako sutra prvi čovek FK Čukarički ode iz srpskog fudbala, da ne želi više da priča kako ne bi bio kažnjen zbog istine u prvi plan izlazi ozbiljna sumnja u regularnost najelitnijeg našeg klupskog takmičenja, sa akcentom na 30. kolo i meč u Nišu gde je Javor-Matis kao gost savladao Radnički izborivši parvo učešća u play-offu, dok je Čukaričkog ostavio u donjem delu tabele u borbi za očuvanje supreligaškog statusa.

Između te dve krajnosti u stavovima jednog kluba ne može da stoji znak jednakosti. Jedan stav potire drugi. Šta je tačno od te dve krajnosti? Ako neko da podršku nekom rukovodstvu onda daje podršku svemu onome što se nalazi ispod tog rukovodstva. Tada se ne može izražavati sumnja u regularnost takmičenja. Onda se podrškom podržava i stanje jer ono ne pada sa neba, njega ne određuju neke vanzemaljske sile već je ono produkt rada rukovodstva FSS, njenih organa i komisija. Stanje se ne menja za par nedelja, već je ono konstanta koja je karakteristična za duži vremenski period. Kakvo je stanje u srpskom fudbalu najbolju ocenu daju navijači, bolje rečeno ljubitelji fudbala svojom apstinencijom od dešavanja u domaćem fudbalu. Prizor više praznih nego punih tribina naših stadiona je slika i prilika tog stanja. Tužni prizori žalosnih događaja. Bilo bi potpuno pogrešno zaključiti da je loše stanje u srpskom fudbalu posledica rada samo sadašnjeg rukovodstva FSS. Ne, oni su nasledili već prilično ruinirano stanje, koje je novim potezima u okviru nacionalnog fudbalskog takmičenja samo još više pogoršano. Jedini fudbalski projekat koji još koliko-toliko drži veru u srpski fudbal je reprezentacija i borba za odlazak na SP 2018. godine u Rusiji.  To je jedina spona koja drži naš fudbalski sistem. Ako ta spona bude popustila stičem utisak da će ceo sistem da se uruši, da će biti problema na sve strane.

Ako se neko ne slaže sa navedenim stanjem, da je stanje u klupskom takmičenju loše konstatuju čak i režimski mediji, onda je obaveza i dužnost tog koji se ne slaže da digne glas protiv takvog stanja, ako istinski želi dobro srpskom fudbalu. Ne može se duboko intimno biti protiv, a javno za. Ne može se javno podržavati aktuelna politika samo zbog toga kako bi se preko javne podrške ostvarili benefiti za klub. Ne može se trgovati interesima srpskog fudbala u smislu “ja tebi podršku, ti meni pomoć”. Ne mogu usta biti puna interesa srpskog fudbala, a pritom misliti na klubaški interes. U stvari može, ali je to onda nemoralno i nečasno, suprotno je etici. Mada nisam siguran da ta reč kod nas, ne samo kada je fudbal u pitanju, ima težinu.

Na našu veliku žalost poslednjih dvadeset godina smo tako razmišljali, tako radili pa smo zbog toga tu gde jesmo kada je naš klupski fudbal u pitanju. Danas naš klupski fudbal malo ko ozbiljno shvata. Jedan od razloga zašto je tako leži u ponašanju klubova gde navedeni primer to nedvosmisleno potvrđuje. Srpski fudbal ne sme biti biljka rusomača gde će klubovi kidanjem listića, izgovarajući reči “hoću, neću ili voli, ne voli” računati da li će se njihova želja ispuniti. Interes srpskog fudbala je nacionalni interes. Interes srpskog fudbala mora biti iznad klubaškog interesa. Jedino tako i  nikako drugačije. Da li to neko razume?

1 коментар:

  1. Ko o cemu ljudi bliski Zvezdi o postenju...Bice velika steta ako ovakav "strucnjak" napusti srpski fudbal,daj Boze da se srpski fudbal ne ugasi!

    ОдговориИзбриши