петак, 07. април 2017.

ISHUTRENOST VIŠE ŠTETI NEGO ŠTO KORISTI

- Najbolji ali i najbolniji su primeri iz sopstvenog iskustva -

Jedan od osnovnih elemenata procene efikasnosti jednog sudije je da utakmicu odsudi, uz poštovanje Pravila igre, na što lakši način. To znači da sudija treba da se kloni nepotrebnog komplikovanja sebi posla. Nekada utakmica krene u određenom pravcu kada sudija mora doneti teške i nepopularne odluke, ili odluke koje se, imajući u vidu veličinu margina u tumačenju Pravila igre, mogu tumačiti na dva načina. Jedan od ta dva načina je uvek kontra donetoj odluci što dalje podrazumeva neslaganje sa sudijnom odlukom. Otvara se javna debata: Za i protiv! Ovom prilikom neću govoriti o takvim odlukama, već mi je želja da se osvrnem na prvi slučaj kada sudija sam sebi, bez preke potrebe, iskomplikuje posao na utakmici.

Povod za ovaj osvrt našao sam u jednoj situaciji sa meča Crvena Zvezda – Mladost (Lučani), koji je odigran u okviru 1/4 finala Kupa Srbije, kada je sudija u 52. minutu doneo odluku kojom je sebi na leđa, sasvim nepotrebno, natovario teret kojeg je, ispostaviće se na kraju, veoma teškona i ne bez posledica izneo. Radi se o situaciji kada je sudija igraču gostujućeg tima nakon što je domaći tim postigao pogodak izrekao disciplinsku meru – opomena zbog prigovora. Imajući u vidu da je taj igrač već imao jednu opomenu druga je značila isključenje iz igre.

Osnovno pravilo kod izricanja disciplinskih mera, pogotovu kada su opomne u pitanju je da druga opomena istom igraču na jednoj utakmici mora biti čista kao suza. Igrač treba da uradi nešto što se uvek i svuda bez sumnje druge strane snakcioniše opomenom. To je zbog toga što druga opomna povlači za sobom isključenje iz igre, najtežu disciplinsku meru koja u najvećem broju slučajeva utiče na tok, a u dobroj meri i na ishod utakmice. Zbog tog uzorčno-posledičnog odnosa od sudije se traži da krajnje pametno procenjuje situacije u kojoj treba igraču izreći drugu opomenu. Ishitrenim potezom po tom pitanju sudija sebi više stvara štetu, nego korist.

Prigovori tokom igre na sudijine odluke su najčešći oblici komunikacije na relaciji sudija-igrač. Ti prigovori nekada izlaze iz sportskog okvira i zahtevaju od sudije određeno postupanje. Kao krajnji rezultat tog postupanja ne javlja se uvek izricanje disciplinske mere. Nekada sudija posegne i za nekim drugim “metodama”.  Tu ne postoji opšta matrica ponašanja koju sudije treba jednako da primenjuju po principu “to je tako i kraj priče”. Fudbal je igra koja ima amorfni oblik. U tim situacijama do punog izražaja dolazi sudijin osećaj za stanje na terenu, sudijino poznavanje psihologije igrača, sudijin osećaj za procenu efekta šteta-korist od izircanje druge opomene i na kraju sudijina inteligencija. Manje je zlo ako sudija prečuje prigovor (pa i psovku koja mu je upućena) od tvrde primene Pravila igre i disciplinskog sankcionisanja onoga što je čuo. Sudija uvek ima prosotra da igrača koji se u određenom trenutku nesportski ponaša disciplinski kazni, ali to treba da uradi tako i tada da sudija od toga ima korist a ne štetu. Ako još pri tome imate situaciju koja je izazvala ozbiljnu sumnju u odluku koju je sudija doneo nepromišljenom iI brzopletom odlukom sudija može samo da još više dolije ulje na vatru. To nije smisao suđenja. Sudija nije policajac, već regulator strasti na terenu za igru.

Na kraju, ako imamo situaciju da je sudija igraču izrekao drugu opomenu, a da su mu zbog toga iz tehničkog prostra tima čiji je igrač isključen dolazile reči koje su mnogo gore od onih koje je igrač uputio sudiji, a sudija na te reči nije reagovao onda ne možemo govoriti o sudijinom principijelnom stavu po pitanju kažnjavanja nesportskog ponašanja,  već o krajnje ishitrenoj odluci.

Bezbroj puta sam do sada isticao da sudije treba da budu ljudi koji će misliti svojom glavom. Koji će situacije rešavati u skladu sa Pravilima igre, ali i sa razumevanjem fudbala kao igre u kojoj emocije često umeju da planu, ali i da brzo splasnu. To sudija mora da prepozna. Savremeni fudbal je davno prestao biti samo igra. On je postao više od igre zbog čega se od sudije traži pre svega pamet. Pametan sudija neće dva puta isti grešku napraviti.

2 коментара:

  1. Nemojte biti naivni i verovati u tu pricu o ishitrenim odlukama Novaka Simovica.Ovaj sudija odlicno zna sta radi i o svakoj odluci dobro razmisli pre nego sto je donese.Da li bi igracu Zvezde dao drugi zuti karton zbog prigovora,da li propustio da dosudi Zvezdi penal koji nije dosudio Lucanima,da li bi za Lucane svirao penal koji je svirao za Zvezdu!?!?Nema utakmice koju ovaj sudija sudi ekipi Zvezde a da Zvezda nema njegovu obilatu pomoc kakvu verovatno ne bi imala ni da sudi Dragan Dzajic.Setimo se samo utakmice Smederevo-Zvezda od pre 3-4 sezone kada je zbog katastrofalnog sudjenja na stetu Smedereva skinut na drugu ligu.Prema tome nije to nikakva ishitrenost u donosenju odluka vec jasna namera koja se demonstrira iz utakmice u utakmicu kada ovaj sudija sudi Zvezdi.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja sam govorio o primeru, a ne o sudiji. Ovaj primer nije usamljen slučaj. Često možemo videti da sudije donose ishitrene odluke zbog kojih kasnije, tokm utakmice, imaju problem.

      Избриши