понедељак, 17. април 2017.

ODLIČAN PRIMER ZA EDUKACIJU

- Pozicioniranje sudije i procena toka akcije -

Prvi mečevi ¼ finala Lige Šampiona su nam ponudili jedan odličan primer u vezi kretanja i pozicioniranja sudije u odnosu na procenu toka akcije. Do sada sam u nekoliko navrata isticao da kretanje i pozicioniranje sudije nije samo za sebe cilj, već da je ono uslovljeno tokom akcije i procenom toka akcije od strane sudije. To drugim rečima znači da kretanje sudije, kao i pozicioniranje nije matričnog oblika, tako je rečeno tako će da bude, već je ono direktno uslovljeno kretanjima na terenu, tokom akcije odnosno procenom kretanja akcije od strane sudije. Znači, u suštini na delu imamo sudijin osećaj za igru, ali i sudijino akitvno razmišljanje o toku kacije.

Ako sudija svoje kretanje bazira „na pamet“, bolje rečeno svoje kretanje bazira na utvrđenoj matrici ponašanja, bez razmišljanja o tome kako akcije ide i procene kako će se akcija završiti postoji realna mogućnost da kod određenih situacija sudija načini previd u proceni ne samo postojanja prekršaja, već i mesta prekršaja. Upravo tako nešto smo imali na jednoj utakmici čiji sam primer izdvojio.
Koje su osnovne karakteristike zabeležene situacije? Prvo, postojanje prekršaja. Drugo, mesto rpekršaja. Postojanje prekršaja nije sporno. Naime, jasno se može videti da je igrač u plavom dresu načinio kažnjivu radnju prema protivniku i to iz odredbe Pravila 12 -guranje. Šta je sporno? Sporno je mesto prekršaja. Prekršaj se dogodio van kaznenog prostora (van kaznenog prostora je kažnjiva radnja započeta i završena), ali je sudija dosudio kazneni udarac smatrajući da je prekršaj načinjen unutar kaznenog prostora. S obzirom da se sve dešavalo veoma blizu ivice kaznenog prostora procena „u ili van“ je veoma delikatna. S obzirom na delikatnost procene mesta prekršaja, situacija je od sudije zahtevala punu preglednost. Imajući u vidu gde se sudija nalazio, gde je bio pozicioniran sudija nije imao punu preglednost. Naime, manjkavost njegovog pozicinoiranja u odnosu na situaciju se ogleda u tome što iz pozicije gde se sudija nalazio nije mogao da utvrdi gde je kažnjiva radnja završena. Unutar ili van kaznenog prostora?

Pokušaću to da objasnim slikovito.
Fotografija 1. – Sudija se nalazi na mestu sa kojeg je potpuno zaklonjen tj. mesto dešavanja mu je zaklonjeno od strane igrača čak tri igrača (dva igrača u plavom dresu i jedan igrač u crveno-belom dresu).
Fotografija 2. – Sudija položaj tela pomera ka desno u želji da situaciju bolje vidi (očigledno svestan da situaciju ne vidi dobro). Međutim, taj položaj mu i dalje ne omogućava punu preglednost situacije. Naime, sudija može da vidi gde se situacija dešava (može da vidi mesto prekršaja), ali ne može da vidi da li je kažnjiva radnja prestala ili još traje. Da li je kažnjiva radnja prestala van ili unutarkaznenog prostora.
Fotografija 3. – Zumirana situacija pokazuje da sudija na osnovu mesta gde se nalazio nije mogao da vidi kraj kažnjive radnje jer se našao u liniji sa igračima koji su bili u duelu.
Fotografija 4. – Pokazuje kraj kažnjive radnje. To je onaj trenutak koji je ostao van vidokruga sudije. Nakon svih dešavanja sudiju je ponela situacija tj. ponele su ga dve stvari. Prvo, ubedljiv pad igrača u crveno-belom dresu. Drugo, blizina ivice kaznenog prostora.  Iz perspektive gde se sudija nalazio on je procenio da je prekršaj načinjen unutar kaznenog prostora. Takva procena nije odgovarala stvarnom dešavanju.
Na fotografiji 5. prikazan je stvarni pravac kretanja sudije (crvena strelica) i potencijalni pravac (plava strelica). Sudija se kretao u pravcu preseka sa kretanjem lopte ka prostoru (označen crvenim) koji sa aspekta razvoja situacije nema naročitog značaja. S druge strane igrač u crveno-belom dresu se kretao ka kaznenom prostoru što znači da je taj igrač imao minimum nameru da uđe u kazneni prostor kojeg je ocenio kao potencijalno dobro mesto za njega i svega onoga što se iz akcije može stvoriti, računajući  i prekršaj. Pravilna procena razvoja situacije je nalagala da i sudija razume kretanje i grača i da se spram tog kretanja i on ravna. To ravnanje prema namerama igrača i razvoja akcije je nalagalo da se sudija kreće potencijalnim pravcem koji je označen plavom srelicom.  Da je sudija taj pravac kretanja primenio imao bi punu preglednost dešavanaja u prostoru (označen belim krugom) kojeg je i igrač ocenio kao ciljni prostor. To znači sudija bi imao preglednost i mesta prekršaja i trenutka kada je kažnjiva radnja prestala.

Нема коментара:

Постави коментар