среда, 12. април 2017.

SEDAM SITUACIJA IZ TORINA

- Prva utakmica ¼ finala Lige šampiona -

Juventus – Barselona 3:0 (2:0)

Sudija: Šimon Marčiniak (Poljska)

Barselona je ponovo doživela ubedljiv poraz. Ovoga puta ekipa Masimilijana Alegrija je uspela da čak tri puta zatrese mrežu protivnika, a da ne primi gol. Na osnovu viđenog pobeda Juventusa je zaslužena, mada je Barselona imala dve sjajne prilike koje nisu iskorišćene. Lepu prednost crno-beli će poneti na revanš, a da li će im to biti dovoljno to ćemo videti. Mnogi već sada tvrde da Juventus nije PSŽ, i da se nova senzacija ne može očekivati. Što se tiče sudijskih odluka izdvojio sam sedam situacija, mada je bilo još zanimljivih, koje mogu biti interesantne za analizu.
Situacija 1. – Igrači u crno-belim dresovima su se nakon nabačene lopte u kazneni prostor protivničkog tima našli u lepoj prilici za postizanje pogotka. Postavilo se pitanje da li je, prilikom ubacivanja lopte u kazneni prostor, bilo ofsajda. Analizirajući frejmovani detalj trenutka kada je lopta ubačena u kazneni prostor može se videti da je najbliži protivničkim vratima bio jedan odbranbeni igrač u plavo-crvenom dresu. Odluku AR1, koji je bio veoma dobro postavljen, da ne signalizira ofsajd smatram ispravnom.
Situacija 2. – Igrač u crveno-plavom dresu se našao u izglednoj prilici za postizanje pogotka. Postavilo se pitanje da li je u trenutku kada muje lopta bila upućena taj igrač bio u ofsajdu. Na osnovu frejmovanog detalja trenutka kada je igraču za kojeg se sumnjalo da se nalazio u ofsajdu bila upućena lopt amože se videti da je najbliži vratim abio jedna od igrača u crno-belom dresu. Situacija nije bila laka za procenu. Možemo videti dobro pozicioniranje pomoćnog sudije. Kada se sklopi mozak situacije odluku pomoćnog sudije da ne signalizira ofsajd smatram veoma dobrom.
Situacija 3. – Igrači u crveno-plavim dresovima su postigli pogodak koji je poništen zbog ofsajda. Na frejmovanom detalju se jasno može videti da je najbliži protivničkim vratima biko jedna igrač tima u crveno-plavom dresu kojem je lopta bila upućena, i koji je loptom igrao. Odluka AR2 da signalizira ofsajd je ispravna. Nema ničega spornog kod ove situacije.
Situacija 4. – Igrači tima u crno-belim dresovima su imali lepu priliku da dođu u izglednu priliku za postizanje pogotka. Postavilo se pitanje da li je igrač tim au crno-belom dresu kojem je lopta bila upućena bio u ofsajdu. Na osnovu frejmovanog detalja može se videti da je u trenutku kada je navedenom igraču bila upućena lopta najbliži vratima protivničkog tima bio jedan od igrača u crveno-plavom dresu. Možemo videti da je pomoćni sudija dobro pozicioniran u odnosu na situaciju. Ova situacija nije bila laka za procenu imajući u vidu prostor na kojem se razvijala, kao i to da se radilo o situaciji u smicanju. Na osnvou rečenog odluku AR2 da ne signalizira ofsajd smatram odličnom.
Situacija 5. – U kaznenom prostoru tima u crno-belim dresovima došlo je do kontakta lopte i ruke jednog od igrača tog tima. Postavilo se pitanje da li je bilo elemenata za dosuđivanje kaznenog udarca tj. da li se kontakt lopte i ruke može smatrati kao namera. Analizirajući situaciju mišljenja sam da nije bilo elemenata da s ekontakt lopte i ruke okarakteriše kao namera. Pravo, distanca između igrača koji je uputio udarac i igrača kod kojeg je došlo do kontakta lopte i ruke je bila mala (možda nešto više od 1m). Drugo, lopta je pogodila prvo u grudi pa u lice igrača u crno-belom dresu a zatim se odbila do ruke. Jeste ruka igrača bila odručena od tela, ali ovde nije došlo kontakta lopte i ruke direktno iz šuta, već je kontakt nastao indirektno. Kada se sklopi mozaik situacije mišljenja sam da namere nije bilo i da je sudija doneo ispravnu odluku što igru nije prekidao.
Situacija 6. – Igrači u crno-belim dresovima su došli u izglednu priliku za postizanje pogotka. Akcija je prekinuta jer je AR2 signalizirao ofsajd od stran eigrača u crno-belom dresu. Analizirajući situaciju mišljenja sam da ofsajda nije bilo i da je u trenutku kada je igraču za kojeg se sumnjalo da se nalazi u ofsajdu bila upućena lopta da je najbliži vratima bio jedan od igrača u crveno-plavom dresu. Možemo videti da je pomoćni sudija dobro pozicioniran u odnosu na situaciju. Situacija nije bila laka za procenu jer se sve dešavalo veoma brzo i to na prostoru suprotno od pomoćnog sudije gde je pomoćni sudija imao veliki broj igrača koji su mu zaklanjali vidokrug. Previd u proceni jeste učinjen, ali taj previd ne bi smeo da se smatra kao neka veliak greške kada se kopletna situacija sagleda.
Situacija 7. – Procedura izvođenja slobodnog udarca! Od momenta kada je sudija prekinuo igru do momenta kada je igra nastavljena prošlo je više od jednog minuta (tačnije 1:08). Mnogo je to izgubljenog vremena u sprovođenju procedure izvođenja slobodnog udarca. Postavljanje lopte na mesto prekrtšaja, kao i postavljanje živog zida na propisno rastojane mora da se obavi mnogo brže. Nema mesta za razgovore sa igračima i za natezanjem po principu „hoću - neću“. Sudija je taj koji treba da vodi proceduru, a ne procedura da vodi njega.

Нема коментара:

Постави коментар