субота, 01. април 2017.

SEDAM SITUACIJA SA STADIONA RAJKO MITIĆ

- Super liga Srbije, 28. kolo -

Crvena Zvezda – Spartak Ždrepčeva krv 2:1 (1:0)

Sudija: Dejan Santrač (Pavliš)

Crvena Zvezda je zabeležila novu pobedu. Mogao je rezultat da bude i ubedljiviji da su crveno-beli iskoristili, ako ne sve ono bar deo prilika koje su imali. Spartak je odigrao meč u granicama svojih mogućnosti. Kada se crta podvuče pobeda izabranika Miodraga Božovića je zaslužena. Kada su sudijske odluke u pitanju izdvojio sam sedam situacija koje mogu biti interesantne za analizu.
Situacija 1. – Prekršaj ili ne? Oba igrača su koristili ruke u duelu. Igrač u plavom dresu je rukom držao protivnika, koji je s druge strane ruku koristio za guranje protivnika. U tom međusobnom odmeravanju snaga uspešniji je bio igrač u crveno-beloim dresu. U datoj situaciji mišljanja sam da je sudija dobro postupio što nije prekidao igru. Ne vidim elemente zbog kojih bi se ponašanje igrača u crveno-belom dresu moglo okarakterisati kao kažnjiva radnja.
Situacija 2. – Ovde imamo primer klasičnog simuliranja prekršaja kojeg sudija nije prepoznao. Kao što se može videti, posebno kada obratimo pažnju na položaj noga igrača u plavom i crveno-belom dresu, igrač u crveno-belom dresu je išao na to da prevari sudiju jer prekršaja nije bilo. Mišljenja sam da je sudija ovde načinio previd u proceni situacije jer je umesto indirektnog udarca u korist tima u plavim dresovima uz izricanje disciplinske mere- opomena igraču u crveno-belom dresu, dosudio prekršaj u korist tima u crveno-belom dresu.
Situacija 3. – Savremeno suđenje traži izrazitu dinamiku u suđenju. Kada to kažem mislim pre svega na konstantnu aktivnost (pokretljivost) sudije na terenu za igru. Statika ubija savremeno suđenje. Zbog toga sam izdvojio ovu situaciju jer se u njoj može veoma dobro videti kako statika sudije negativno utiče na samu igru. Naime, sudija je stao, postao je statičan, što je rezultiralo time da je smetao igri i igračima. Sudija mora svoje kretanje da usaglasi sa tokom akcije kako ne bi bio na smetnji.
Situacija  4. – Dobra procena ofsajda od strane AR1. Kao što se na frejmovanom detalju može videti igrač u plavom dresu, ka kome je lopta bila upućena bio je najbliži protivničkim vratima. Odluka AR1 da signalizira ofsajd je ispravna. 
Situacija 5. – Veoma dobra odluka AR2 u vezi procene ofsajda. Kažem veoma dobra jer se radilo o proceni ofsajda u situaciji u smicanju. To su veoma nezgodne situacije za pomoćne sudije jer se sve odigrama u dinamici suprotnog kretanja. Frejmovan detalj pokazuje da igrač u crveno-belom dresu u trenutku kada mu je lopšta bila upućena nije bio najbliži protivničkim vratima već je to bio jedan od igrača u plavom dresu. Odluka AR2 da ne signalizira ofsajd je ispravna.
Situacija 6. – Prekršaj ili ne? Duel između igrača u plavom i crveno-belom dresu spada u red redovnih fudbalskih duela. Analizirajući situaciju nisam pronašao elemente kažnjive radnje od strane igrača u plavom dresu pa samim tim ni razloga da se dosudi prekršaj tj. kazneni udarac. Igrač u plavom dresu ispravno startuje zbog čega odluku sudiej d ane prekida igru smatram ispravnom.
Situacija 7. – Ovu situaciju sam izdvojio kao primer kada igrači jednog tima žele da na brzinu izvedu slobodan udarac. Takvo izvođenje slobodnog udarca je dozvoljno, ali za tako nešto moraju biti ispunjeni određeni uslovi. Među te uslove ubrajam: da je lopta postavljena na mesto prekršaja, da lopta miruje, da protivnički igrači ne ometaju izvođenje slobodnog udarca i da sudija nije krenuo da interveniše u smislu da sprovede proceduru izvođenja slobodnog udarca. U konkretnom slučaju lopta nije mirovala što jeste dovoljan razlog da sudija ne dozvoli brzo izvođenje slobodnog udarca.

Нема коментара:

Постави коментар