четвртак, 13. април 2017.

TRINAEST SITUACIJA IZ DORTMUNDA I MINHENA

- Prvi mečevi ¼ finala Lige Šampiona -

Večeras su odigrana tri meča ¼ finala Lige Šampiona. Izdvojio sam trinaest situacija sa dva meča i to iz Dortmunda gde su se sastali Borusija i Monako, i iz Minhena gde su se na Alianz Areni sastali Bajern i Real (M). U oba meča su slavili gosti. Monako je savladao Borusiju rezultatom 3:2, dok su izabranici Zinedina Zidana pobedili favorizovani Bajern rezultatom 2:1.

Situacija 1. - Sudija je kontakt igrača u žutom i crveno-belom dresu okarakterisao kao prekršaj a kao mesto prekršaja je odredio kazneni prostor. To znači da je sudija dosudio kazneni udarac. Postavlja se pitanje da li je u kontaktu bilo kažnjive radnje od strane igrača u žutom dresu, kao i gde je bilo mesto prekršaja. Analizirajući sporsnu situaciju mišljenja sam da je bilo elemenata kažnjive radnje i da se ona ogledala u povredi odredbe Pravila 12 – držanje protivnika. Što se tiče mesta prekršaja evidentno je da je kažnjiva radnja započeta van kaznenog prostora, i da je završena unutar kanznenog prostora. Znači,imamo prekršaj u trajanju. To znači da se kao mesto prekršaja određuje kazneni prostor. Zbog toga sam mišljenja d aje sudija doneo ispravnu odluku kada je dosudio kazneni udarac uz izricanje disciplinske mere – opomena igraču u žutom dresu.
Situacija 2. – Igrači u crveno-belim dresovima su postigli pogodak. Postavilo se pitanje da li je igrač koji je postigao pogodak bio u ofsajdu. Na osnovu snimka sporne situacije, kao i na osnovu frejmovanog detalja vidi se da je igrač u crveno-belom dresu koji je postigao pogodak bio najbliži protivničkim vratima u trenutku kada je njegov saigrač uputio loptu u pravcu gde se igrač nalazio. Mislim da ovde imamo previd od strane AR2. Ako je lopta na putu ka igraču koji je postigao pogodak dotakla igrača u žutom dresu to se ne može smatrati kao namerna igra kojom je igrač u žutom dresu pokušao da se odbrani.
Situacija 3. – Sudija je prekinuo akciju timau žutim dresovima zbog ofsajda. Postavilo se pitanje da li je ofsajd postojao. Na osnovu frejmovanog detlja može se zaključiti da je igrač u žutom dresu (označen krugom) koji je igrao loptom, bio najbliži protivničkim vratima u trenutku kada mu je lopta bila upućena. Odluku pomoćnog sudije smatram ispravnom.
Situacija 4. – Igrači u crveno-belim dresovima su postigli pogodak. Igrači u žutim dresovima su smatrali da je nad njihovim igračem načinjen prekršaj. Situacija je veoma interesantna a snimak sporne situacije ne nudi sasvim jasan odgovor šta se zapravo dogodilo. Može se samo naslutiti šta se dogodilo. Mislim da samo imali po sredi gaženje od strane igrača u crveno-belom dresu protivnika u to u predelu pete. Evidetno je d aje to gaženje posledica slučajnosti. Imajući u vidu da se kod procene prekršaja ne procenjuje namera već saznaje da li je prekršaj načinjen vrlo verovatno da sudije (računam i AAR2) ili to gaženje nisu videli, ili su smatrali da se ono ne može oakrakterisati kao prekršaj.
Sličnu situaciju smo imali pred kraj meča kada je igrač u crveno-belom dresu nagazio protivnika od nazad. To gaženje je sudija sankcionisao prekršajem uz izricanje disciplinske mere – opomena igraču u crveno-belom dresu.
Situacija 5. – Sudija je na intervenciju AR1 prekinuo akciju tima u žutim dresovima zbog ofsajda. Postavilo se pitanje da li je ofsajd postojao. Na osnovu frejmovanog detalja može se videti da je u trenutku kada je igraču u žutom dresu bila upućena lopta (označen krugom), koji je i igrao loptom, da je on bio najbliži protivničkim vratima. Zbog toga odluku pomoćnog sudije da signalizira ofsajd smatram ispravnom.
Situacija 6. – Igrači tima u žutim dresovima su postigli pogdak. Postavilo se pitanje da li je jedna igrač tog tima, koji je učestvovao u akciji, bio u ofsajdu. Na osnovu frejmovanog detalja može se videti da u trenutku kada igrač u žutom dresu igra loptu petom, koja je došla do igrač koji je označen krugom da taj igrač nije bio najbliži protivničkim vratima već da je vratima bio najbliži jedan odbranbeni igrač tima u crveno-belim dresovima. Zbog toga odluku AR2 da ne signalizira ofsajd smatram ispravnom.
Situacija 7. – Primer dobre reakcije pomoćnog sudije, ali i primer dobre saradnje sudije i pomoćnog sudije. Naime, AR1 je signalizirao ofsajd od strane igrača u tamnom dresu. Jasno je da se igrač nalazio u ofsajd položaju i da je lopta bila direktno upućena njemu što znači da su stvoreni svi potrebni uslovi da se ofsajd položaj pretvori u ofsajd. Pomoćni sudija je video da lopta direktno ide ka navedenom igraču i u trenutku kada je lopta bila u igrajućem prostoru tog igrča on je podigao zastavicu. Igrač videvši da je u ofsajdu podigao je nogu i pustio da lopta prođe ispod njegove noge pokazujući na taj način da nema nameru da se aktivno uključi u akciju. Pomoćni sudija je nakon toga spustio zastavicu i rukom pokazao da se igra nastavi. Sve to je dobro pratio sudija što je na kraju rezultiralo dobrim primerom saradnje dela sudijskog tima.
Situacija 8. – Primer brzog izvođenja slobodnog udarca. Kao što je u nekoliko navrata na blogu konstatovano brzo izvođenje slobodnog udarca je dozvoljeno uz ispunjenje određenih uslova. Kako to u praksi izgleda možemo da vidimo na postavljenoj situaciji. Nakon što je sudija dosudio prekršaj igrači tima u tamnim dresovima su loptu umirili, postavili je blizu mesta prekršaja, ne ka napred, protivnički igrači nisu ometali izvođenje slobodnog udarca a sudija nije imao potrebu da intreveniše kako bi sproveo procedura izvođenja slobodnog udarca. Znači, svi potrebni uslovi su bili ispunjeni da se  brzo izvede slobodan udarac što je sudija i primenio.
Situacija 9. – Penal, ili ne? Kontakt lopte i ruke, ili ne? Ako je bilo kontakta lopte i ruke, da li je u tom kontaktu bilo elemenata namere? Ova pitanja su se postavila kada je sudija dosudio kazneni udarac u korist tima u crvenim drsovima nakon procene da je igrač u tamnom dresu igrao loptu rukom u svom kaznenom prostoru. Stekao se utisak da je sudija doneo odluku nakon intervencije AAR2. To ne znači da je i bilo tako, već da se stekao takav utisak. Analizirajući spornu situaciju mišljenja sam da nije bilo kontakta lopte i ruke već da je lopta pogodila igrač u tamnom dresu u predelu ramena. Na takvo mišljanje me navodi pogotovu kada pogledam zumiran detalj sporne situacije. Ako nema kontakta lopte i ruke, onda nema potrebe govoriti o nameri.
Situacija 10. – Sudija je prekinuo akciju tima u crvenim dresovima zbog ofsajda kojeg je signalizirao AR1. Postavilo se pitanje da li je ofsajd postojao. Na osnovu frejmovanog detalja stiče se utisak da ofjsajd nije postojao i da je najbliži vratima tima u tamnim dresovima bio jedan igrač tog tima. Znači, igrač u crvenom dresu označen crvenim krugom nije bio u ofsajdu. Mišljanja sam da je pomoćnom sudiji kod procene situacije vidno zasmetao drugi igrač u crvenom dresu označen plavim krugom i da od njega pomoćni sudija nije mogao dobro da vidi kompletnu situaciju.
Situacija 11. – Igrači tima u tamnim dresovima su se našli u izglednoj prilici za postizanje pogotka. Postavilo se pitanje da li je igrač tog tima bio u ofsajdu u trenutku kada mu je saigrač uputio loptu. Na osnovu frejmovanog detalja stiče se utisak da igrač u tamnom dresu nije bio u ofsajdu. Situacija nije bil alaka za procenu zbog čega AR2 zaslužuje pohvalu za uspešno rešenu situaciju.
Situacija 12. – Igrači u tamnim dresovima su postigli pogodak koje je sudija poništio nakon intervencije AR2 koji je ukazao da je igrač koji je postigao pogodak bio u ofsajdu. Odluku pomoćnog sudije smatram veoma kvalitetnom jer je demonstirao visok nivo koncentracije pošto se jasno može videti da se igrač u tamnom dresu koji je postigao pogodak izvlačio iz ofsajda pa se zatim uključio aktivno u akciju. Takvo ponašanje igrača je prema odredbama Pravila 11 kažnjivo.
Situacija 13. – U ovoj situaciji su objedinjene dve situacije, obe se tiču procene ozbiljnosti prekršaja. U oba slučaja sudija je igrača u crvenom dresu disciplinski sankcionisao merom – opomena. Pošto je igrač na utakmici zaradio dve opomene druga opomena je značila isključenje. U prvoj situaciji mamo na delu nepropisno korišćenje ruku u duelu sa protvinikom i to u poredelu vrata, dok u drugom slučaju imamo prekršaj koji je isključivo usmeren ka protivničkom igraču u želji da se njegovo napredovanje spreči. Znači, na delu imamo start koji nije imao za cilj loptu već protivnika. U oba slučaja, kod ovakvih prekršaja primerena je disciplinska mera – opomena što znači da odluku sudije da igraču u crvenom dresu izrekne opomene smatram ispravnom.

3 коментара:

  1. Imali smo situaciju u Madridu iz 29 minuta kada je dosudjen penal za Atletiko iako je prekrsaj nad igracem Atletika bio bar metar van sesnaesterca.Penal je realizovan i taj pogodak je direktno odlucio pobednika meca,mozda i krajnji ishod ovog cetvrtfinala.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tu utakmicu nisam gledao. Ako imate link ka spornoj situaciji postavite ga. Biće interesantno za posetioce bloga da to vide.

      Избриши
    2. *To je ova situacija https://streamable.com/lxnmy ne bih bas rekao da je igrac bio bar metar van sesnaesterca, kontakt sa rukama traje i veoma je blizo linje 16m.Sudiji je u videokrug utrcao igrac, pa ga je to mozda malo omelo da bolje proceni.
      * Danas Mazic sudi u Katru, bice zanimljivo gde ce suditi nakon te utakmice, mozda i derbi i utakmicu LE, mozda jedno od pomenutih, a mozda samo utakmicu LŠ.

      Избриши