петак, 13. јул 2018.

SUDIJE FINALA SVETSKOG PRVENSTVA U PERIODU 1954 – 2018

Kada su u pitanju Svetska prvenstva u fudbalu posebnu polemiku uvek izazove imenovanje sudije za finalni meč. Tako je bilo skoro od uvek. Mnoge stvari u okviru FIFA su se prelamale, i prelamaju se prilikom određivanje sudije za poslednji meč na svetskom turniru u fudbalu. Kada se napravi kratka retrospektiva svetskih prvenstava i sudija finala, i to se upari sa ljudima koji su obavljali funkciju prvog čoveka FIFA može biti interesantno za analizu. Za analizu je uzet period 1954 – 2018 zbog toga što je u tom period važio isti format takmičenja (grupe, nokaut faza). Na SP 1950. godine u Brazilu taj format nije važio zbog čega nije uzet u razmatranje. Evo kako to izgleda:

Predsednik FIFA Rudolf Seldrejeres – Belgija
1.       SP 1954  Viliam Ling (Engleska)
Predsednik FIFA Artur Druri – Velika Britanija
2.       SP 1958 Maurius Guigue (Francuska)
Predsednik FIFA Ser Stenli Raus – Velika Britanija
3.       SP 1962 Nikolaj Latišev (SSSR)
4.       SP 1966 Gotfrid Dinst (Švajcarska)
5.       SP 1970 Rudi Glekner (Zapadna Nemačka)
Predsednik FIFA dr Žoao Avelanž - Brazil
6.       SP 1974 Džek Tejlor (Engleska)
7.       SP 1978 Serđo Gonela (Italija)
8.       SP 1982 Arnaldo Cesar Koeljo (Brazil)
9.       SP 1986 Romualdo Arpi Filjo (Brazil)
10.   SP 1990 Edgardo Kodesal (Meksiko)
11.   SP 1994 Šandor Pul (Mađarska)
Predsednik FIFA Sep Blater - Švajcarska
12.   SP 1998 Said Belkola (Tunis)
13.   SP 2002 Pjerluiđi Kolina (Italija)
14.   SP 2006 Horacio Elizondo (Argentina)
15.   SP 2010 Hauard Veb (Engleska)
16.   SP 2014 Nikola Ricoli (Italija)
Predsednik FIFA Đani Infantino - Italija
17.   SP 2018 Nestor Pitana (Argentina)

Interesantno je da su finala u periodu 1954 – 1978 sudile samo sudije iz UEFA zone i pored toga što je u tom periodu došlo do značajnog razvoja fudbala u ostalim konfederacijama, pogotovu u zoni Latinske Amerike. Prvi sudija koji nije bio iz UEFA zone, a koji je delio pravdu u finalu je Arnaldo Cesar Koeljo iz Brazila na SP 1982. godine u Španiji i to za vreme mandata dr Žoao Avelanža. Kada navedeno imamo u vidu onda je interesantno pročitati da je u istorji SP zabeležen najduži niz gde za finalni meč nije određen sudija iz UEFA zone. To je bilo u periodu 1982 – 1990 (tri svetska prvenstva). Nakon SP 1994. godine koje je održano u SAD nikada se tako nešto nije nije desilo.

Bure oko određivanja sudije za finalni meč je uvek bilo, ali najveće gibanje po tom pitanju je bilo na SP 1990. godine u Italiji kada su se oštro sukobili predstavnici UEFA i CONMEBOL zone. UEFA je tražila da finale pripadne Mišelu Votrou iz Francuske, dok su predstavnici CONMEBOL zone tražili da finalni meč sudi Hose Roberto Ramiz Wright iz Brazila. U oštroj polarizaciji mišljenja i interesa FIFA je našla kompromisno rešenje. Votrou i Wrightu su dali polufinalne mečeve, a za finale su odredili sudiju iz Meksika Kodesala, dok je meč za treće mesto sudio Žoel Kini iz Francuske.

Podela država, u fudbalskom smislu, na velike i male se odomaćila u svakodnevnom govoru. Spram te podele se definišu i kanališu mnogi odnosi u svetskom fudbalu. Kada to imamo u vidu možemo zaključiti da su od 17 svetskih prvenstava na tri za finalni meč bile određene sudije iz tzv. fudbalski male zemlje. To su bili: Gotfrid Dinst iz Švajcarske (1966.), Šandor Pul iz Mađarske (1994.) i Said Belkola iz Tunisa (1998). Interesantno je to da su na dva SP u zaredom za finalni meč bile određene sudije iz tzv.  fudbalski malih zemalja (1994. i 1998.).

Jedine dve članice FIFA koje nisu imale sudiju u finalnom meču su Fudbalska federacija Okeanije (OFC) i Fudbalska federacija Azije (AFC).

Što se tiče naših sudija (sudija sa prostora bivše Jugoslavije) dvojica njih su delili pravdu na dva SP. To su Zoran Petrović 1986. u Meksiku i 1990. u Italiji, i Molorad Mažić 2014. u Brazilu i 2018. u Rusiji. Petrović je na dva SP bio angažovan kao sudija 4 puta, dok je Mažić na dva SP bio angažovan 5 puta. U isto vreme oni su pored mečeva grupne faze sudili i mečeve u nokaut fazi. Prvo je Zoran Petrović na SP 1986. godine bio određen za sudiju na meču 1/8 finala Maroko – Nemačka, a zatim je Milorad Mažić na SP 2018 bio određen za sudiju na meču ¼ finala Brazil – Belgija. Mažićev uspeh je u isto vreme i najbolji uspeh koji su zabeležile sudije sa prostora bivše Jugoslavije. Ovde postoji jedan izuzetak. Naime,do pre nekog vremena pomoćne sudije su bile određivane iz redova sudija. Ta praksa više ne postoji. Dok je važilo to pravilo Zoran Petrović je bio angažovan kao prvi pomoćni sudija na meču polufinala Francuska – Zapadna Nemačka koji je odigran na SP 1986. godine.

4 коментара:

  1. Edgardo Kodesal je bio velika greska kada je delegiranje za finale u pitanju. Najbolje finala za sad po meni ikad odsudjena su 1998. I 2006.godine.

    ОдговориИзбриши
  2. Nakon SP u Italiji je postalo je jasno da savremeni fudbal ide u pravcu koji polako, ali sigurno napušta okvire fer-pleja. Već u Italiji je bio primetan veći broj prekršaja i ponašanje igrača koji je vidno izlazio iz okvira dozvoljenog i fudbalski poštenog. Ta prvo pojava, koja je kasnije prešla u trend je naterala ljude iz FIFA da reaguju. Tako su na SP u SAD 1994. godine sudije doble jasne instrukcije da se svaki oblik nasilnog ponašanja ili grubog prekršaja mora kažnjavati adekvatno disciplinskom merom. Isto tako prvi put su sudije dobile instrukciju da obrate pažnju da ako se igrač nađe u napredovanju ka protviničkim vratima i biva sprečen prekršajem da se takvi prekršaji moraju adekvatno discuplinski sankcionisati primereno okolnostima pod kojim aje prekršaj načinjen. Pomoćne sudije su dobile instrukciju da kod sumnjivih ofsajda daju prednost napadajućem igraču.

    Sve te instrukcije su predstvaljale značajnu novinu kod sudija. Sve što je novo ume da izazove zabunu pa su tako i nove insturkcije kod sudija izazvale zabunu, a kod nekih nesnalaženje. Neke od vodećih sudija su to platili viskom cenom, vraćeni su kući već posle grupne faze. Kući su vraćeni Kurt Rotlsberger iz Švajcarske zbog nekažnjavanja start igrača Nemačke nad napadačem Belgije u kaznenom prosoru reprezentacije Nemačke kada se protivnički igrač našao u poziciji da postigne pogodak. Bila je to greška koj auticala na konačan ishod meča. Kući je vraćen i Pjerluiđi Parieto kada je progledao korz prste reprezentativcu Rumunije Belodediću u meču sa Argentinom, kada je Belodedić starom sprečio protivničkog napadača u prilici za postizanje pogotka. Kući je bio vraćen i sudija iz Sirije Džamal Al Šarif koji je na meču Bugarska – Meksiko napravi pravi haos sa dodeljivanjem kartona. Sirijac je delio kartone kao da radi popis stanovništva. Na toj utakmici zbog pogrešnih sudijskih odluka u vezi izricanja disciplinskih mera su neopravdano nastradali reprezentativac Bugarske Kremenliev i igrač Meksika Garsija. No, Al Šarif je na tom meču propustio da očigledan prekršaj za crveni karton kazni tom disciplinskom merom. Mnogo bolje je prošao Šandor Pul na meču Italija – Španija. Pul nije video da je Tasoti u lice laktom udari Enrikea. FIFA je nakon meča pogledala snimak i odlučila da suspendije Tasotija. FIFA je obrazložila da Šandor Pul nije bio u mogućnosti da takav potez reprezentativca Italije vidi. Kasnije je Pul delio pravdu i u finalu SP.

    ОдговориИзбриши