уторак, 23. април 2019.

O SUDIJSKIM GREŠKAMA

Od kad se fudbal igra sudijske greške su bile sastavni deo tog sporta. Neke sudijske greške su, bez obzira kada su nastale i danas predmet sporenja. Negde se o sudijskim greškama mnogo piše i govori, negde malo a negde skoro nimalo. Stvar je kulture i vaspitanja. Na prostorima bivše SFRJ, možda sa izuzetkom Slovenije o sudijskim grešaka se govori i piše naveliko. Takav narod živi na tom prosotru, takva mu je kultura, takvo mu je vaspitanje. Na blogu sam jednom prilikom napisao kako se proveo Miljan Miljanić kada je durštvu legendarnog Mata Bezbija komentarisao grešku sudije na jednoj utakmici Mančester junajteda pa ne bi da se ponavljam. Koga interesuje kako je to izgledalo može pronaći na blogu.

Tražiti bezgrešnog sudiju je isto kao tražiti iglu u plastu sena. Takvog sudiju je nemoguće naći, jer takav sudija ne postoji. Niti ga ima, niti će ga biti. Da li treba sudiji skinuti glavu, pozvati na linč zbog toga što je načinio previd na nekoj utakmici, zato što je svojom odlukom oštetio tim za koji navijamo? Da li treba sudiju stavljati na stub srama zbog učinjene greške? Naravno da ne treba, jer kada bi to uradili bilo bi to suprotvno zdravom razumu. Mi smo prošle sezone jednu takvu glupost napravili kada je posle meča u Subotici od strane istražnih organa priveden sudija sa tog meča. Zbog te gluposti nam se ceo svet smejao a mi smo u očima tog istog sveta od zločinaca postali budale.

Jesu greške sastavni deo fudbala, ali se po greškama ne može uporno hodati. Ako neki sudija uporno hoda po greškama, onda je taj hod i merilo njegove vrednosti. Nije greška zec pa da pobegne, ali nije ni magarac da se na njoj uporno jaše. Može sudija da načini grešku, i to nije sporno ali ne može da često čini greške. Greške su činili sve vodeće svetske sudije, ali nisu često grešili jer tada ne bi bili ono što jesu. Često ponavljane greške prestaju biti greške i postaju stil suđenja.  Sudija koji često čini greške sebe svrstava u red kontraverznih sudija kome se ne veruje, a poverenje je od suštinskog značaja za jednog sudiju. Česte greške od strane jednog sudije otvaraju neka druga pitanja. Kako je moguće da sudija koji često čini greške na utakmica i dalje sudi, kako je moguće da i dalje ostaje na listi sudija određenog stepena takmičenja? Kako je moguće da takav sudija ne uči iz grešaka koje je načinio? Da li neće da uči, ili ne može, ili jednostavno ne želi? Česte greške koje čini neki sudija otvaraju proces sumnje u smislu da slučajnost postaje namera, a namera je najgora moguća pošast koja može da prati jednog sudiju. Čim se pojavi sumnja u nameru od sudije nema ni slova „s“, a ne nešto više.

Podsećanja radi mi smo na revanš meču Ajntraht – Benfika imali previd pomoćnog sudije, i ne samo njegov nego i ostatka sudijskog tima (sudija i dodatni pomoćni sudija). Greška je napravljena, ali Daniele Orsato (koji je delio prvdu na tom meču) i njegov tim ne čine greške  na utakmicama često, jer kada bi ih često činili ne bi bili tu gde jesu. Ovaj primer je dat čisto da ne bude zamena teze, kojoj smo mi inače skloni, u smislu da kada hoćemo česte greške nekog sudije da prikrijemo mi onda pokušavamo to da prikrijemo primerom sudijskih grešaka iz Evrope.

Stvar oko sudijskih grešaka je jednostavna, ali može biti i komplikovana ako izbegavanje suočavanja sa greškama, bežanje od definisanja posledice grešaka i zanemarivanja konstantnosti istih od strane pojedinca postane sistem vrednosti. Kakve vrednosti? Figurativno, taj sistem izgleda kao da ste saksiju okrenuli naopako. Sve je stvar izbora i pameti. 

Нема коментара:

Постави коментар