среда, 17. април 2019.

UTISCI IZ PRVOG DELA MEČA PARTIZAN – RADNIČKI (N)

Meč Partizan – Radnički (N), koji je odigran u okviru polufinala Kupa Srbije je privlačio značajnu pažnju fudbalske javnosti. Ta pažnja je svakako proizvod rivaliteta ova dva kluba koji dobija na značaju u poslednje vreme. Pred meč je i sama atmosfera podgrejavana od strane aktera što je stvaralo jedan dodatni pritisak za učesnike meča, mislim pre svega na sudije. Sudijska komisija FSS je za ovu utakmicu bila odredila sudisjki tim u kojem su spojeni mladost (perspektivnosti) i iskustvo a kojeg su sačinjavali Srđan Jovanović, Milovan Ristić i Dalibor Đurđević. Sticajem okolnosti gledao sam prvi deo utakmice, ali po onome što se dešavalo u drugom delu biće da su zapažanja iz prvog dela dovoljno dobar reper za ocenu učinak sudija na ovom meču.
Krenuću od iskusnog dela sudijskog tima, to znači od Ristića i Đurđevića. Jednom je jedan od posetilaca bloga napisao da bi Ristić mogao da posluži kao VAR tehnologija za procenu ofsajda. Šalu na stranu, ali danas smo kod Ristića imali u prvom delu tri situacije, koje nisu bile lake za procenu, u kojima je demonistrirano vrhunski osećaj za procenu ofsajda. Autoritativno mahanje Milovana Ristića je bilo očigledno. Njegovu procenu ofsajda ekipa protiv koje je mahan ofsajd je prihatila mirno i sa uvažavanjem. S druge strane Đurđević nije imao, bar ne u prvom delu igre, mnogo posla oko procene ofsajda. Ako me pamćenje dobro služi imao je jednu situaciju kada je signalizirao ofsajd od strane napadača tima u crno-belim dresovima, i bio je u pravu. Na osnovu onoga što sam video u prvom delu meča Ristić i Đurđević su bili ono što i jesu, vrhunski mahači velikog autoriteta.

Što se tiče učinka Srđana Jovanovića u prvom delu igre, bez obzira da li neko simpatiše ovog sudiju ili ne, isti se mora oceniti kao suđenje za preporuku. Zašto to mislim? Prvo, krenuću od prirode meče i statistike.  Prvi deo igre je bio tvrd, sa dosta kontakata i inteziteta u duelima. U takvim okolnostima sudija je dosudio 14 prekršaja (6 prekršaja skrivili igrači Partizana, 8 igrači Radničkog iz Niša). Za naše prilike i kvalitet našeg fudbala, u datim okolnostima to je veoma mali broj prekršaja. To dalje imlicira, imajući u vidu postojanje dosta duela, da je sudija puštao da se igra razvija bez želje da se nameće na štetu fudbala. Svakako da je to jedan od kvalitetnijih strana koje Srđan Jovanović u poslednje vreme demonstrira ne samo na našim terenima, već i u inostranstvu. To je veliki kvalitet! Ovde svakako treba da dodamo i preventivno delovanje sudije u smislu sprečavanja potencijalno konfliktih situacija. To je stil u suđenju koji odvaja dobre sudije od manje dobrih sudija. Srđan Jovanović je dana su dva navrata preventivno delovao što je na kraju dalo rezultat u smislu smirivanja strasti. Dalje, kao kvalitet suđenja Srđana Jovanovića u prvom delu meča jeste i ne srljanje u disciplinovanju igrača (i trenera). Želim da kažem da je Jovanović osetio da je fudbal sport u koje emocije umeju da ponesu aktere meča, ali da postoji granica preko koje nijedan učesnik ne sme da pređe. U ovom elementu se ogleda i sigurnost sudije. Sudija koji je siguran u sebe, u svoje odluke će dosegunti tu samu granicu, onaj drugi će u strahu da mu utakmica ne izmakne iz ruku ostati dalje od te granice. Ta granica daje čar fudbalskoj igri. Srđan Jovanović je u prvom delu meča dosegao tu granicu. Što se tiče disciplinskih mera dovoljno je reći da je Srđan Jovanović samo u dva navrata posegao za disciplinskom merom – opomena i oba puta je bio u pravu jer se radilo o bezobzirnim startovima. U pravo vreme izrečena je prava disciplinska mera. Kada sudija pronađe pravi tajming u izricanju disciplinskih mera onda komplertan meč usmerava u pravcu koji njemu odgovara, a fudbalu koristi. To smo imali u prvom delu današnjeg meča u Humskoj.

Na kraju kratak osvrt na situaciju iz 8. minuta kada je u kaznenom prostoru gostujućeg tima došlo do kontakta lopte i ruke od strane defanzivnog igrača gostiju. Kontakt jeste postojao, ali u tom kontaktu nije bilo namere jer je ruka igrača bila, u datim okolnostima u prirodnom položaju. Blizina sudije u odnosu na situaciju, kao i njegova jasna rekacija (pokazao jasnim pokretom ruke da nema prekršaja) ukazuje da je sudija bio siguran da je doneo ispravnu odluku što nije prekidao igru.

Da li u Srbiji postoji još neko ko sumnja u kvalitet Srđana Jovanovića?

Нема коментара:

Постави коментар